Приче Соломунове 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1Плануриле пе каре ле фаче инима атырнэ де ом, дар рэспунсул пе каре-л дэ гура вине де ла Домнул.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Тоате кэиле омулуй сунт курате ын окий луй, дар Чел че черчетязэ духуриле есте Домнул.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Ынкрединцязэ-ць лукрэриле ын мына Домнулуй, ши ыць вор избути плануриле.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Домнул а фэкут тоате пентру о цинтэ, кяр ши пе чел рэу пентру зиуа ненорочирий.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Орьче инимэ труфашэ есте о скырбэ ынаинтя Домнулуй: хотэрыт, еа ну ва рэмыне непедепситэ.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Прин драгосте ши крединчошие, омул испэшеште нелеӂюиря, ши прин фрика де Домнул, се абате де ла рэу.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Кынд сунт плэкуте Домнулуй кэиле куйва, ый фаче приетень кяр ши пе врэжмаший луй.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Май бине пуцин ку дрептате декыт марь венитурь ку стрымбэтате.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9Инима омулуй се гындеште пе че кале сэ мяргэ, дар Домнул ый ындряптэ паший.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10Хотэрырь думнезеешть сунт пе бузеле ымпэратулуй, гура луй ну требуе сэ факэ грешель кынд жудекэ.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Кынтарул ши кумпэна дряптэ вин де ла Домнул; тоате греутэциле де кынтэрит сунт лукраря Луй.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Ымпэрацилор ле есте скырбэ сэ факэ рэу, кэч прин неприхэнире се ынтэреште ун скаун де домние.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Бузеле неприхэните сунт плэкуте ымпэрацилор, ши ей юбеск пе чел че ворбеште ку неприхэнире.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Мыния ымпэратулуй есте ун веститор ал морций, дар ун ом ынцелепт требуе с-о потоляскэ.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15Сенинэтатя фецей ымпэратулуй есте вяца ши бунэвоинца луй есте ка о плоае де примэварэ.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Ку кыт май мулт фаче кыштигаря ынцелепчуний декыт а аурулуй! Ку кыт есте май де дорит кыштигаря причеперий декыт а арӂинтулуй!
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17Каля оаменилор фэрэ приханэ есте сэ се феряскэ де рэу; ачела ышь пэзеште суфлетул, каре вегязэ асупра кэий сале.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Мындрия мерӂе ынаинтя пеирий ши труфия мерӂе ынаинтя кэдерий.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Май бине сэ фий смерит ку чей смериць декыт сэ ымпарць прада ку чей мындри.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Чине куӂетэ ла Кувынтул Домнулуй гэсеште феричиря ши чине се ынкреде ын Домнул есте феричит.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Чине аре о инимэ ынцеляптэ есте нумит причепут, дар дулчаца бузелор мэреште штиинца.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Ынцелепчуня есте ун извор де вяцэ пентру чине о аре, дар педяпса небунилор есте небуния лор.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23Чине аре о инимэ ынцеляптэ ышь аратэ ынцелепчуня кынд ворбеште ши мереу се вэд ынвэцэтурь ной пе бузеле луй.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Кувинтеле приетеноасе сунт ка ун фагуре де мьере: дулчь пентру суфлет ши сэнэтоасе пентру оасе.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Мулте кэй и се пар буне омулуй, дар ла урмэ дук ла моарте.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Чине мунчеште, пентру ел мунчеште, кэч фоамя луй ыл ындямнэ ла лукру.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Омул стрикат прегэтеште ненорочиря ши пе бузеле луй есте ка ун фок апринс.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Омул неастымпэрат стырнеште чертурь ши пырыторул дезбинэ пе чей май бунь приетень.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Омул асупритор амэӂеште пе апроапеле сэу ши-л дуче пе о кале каре ну есте бунэ.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30Чине ынкиде окий ка сэ се дедя ла гындурь стрикате, чине-шь мушкэ бузеле, а ши сэвыршит рэул.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Перий албь сунт о кунунэ де чинсте, еа се гэсеште пе каля неприхэнирий.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Чел ынчет ла мыние прецуеште май мулт декыт ун витяз ши чине есте стэпын пе сине прецуеште май мулт декыт чине кучереште четэць.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33Се арункэ сорцул ын поала хайней, дар орьче хотэрыре вине де ла Домнул.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.