Приче Соломунове 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1Человеку принадлежат предположения сердца, но от Господа ответ языка.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Все пути человека чисты в его глазах, но Господь взвешивает души.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Предай Господу дела твои, и предприятия твои совершатся.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Все сделал Господь ради Себя; и даже нечестивого блюдет на день бедствия.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Мерзость пред Господом всякий надменный сердцем; можно поручиться, что он не останется ненаказанным.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Милосердием и правдою очищается грех, и страх Господень отводит от зла.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Когда Господу угодны пути человека, Он и врагов его примиряет с ним.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Лучше немногое с правдою, нежели множество прибытков с неправдою.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9Сердце человека обдумывает свой путь, но Господь управляет шествием его.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10В устах царя - слово вдохновенное; уста его не должны погрешать на суде.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Верные весы и весовые чаши - от Господа; от Него же все гири в суме.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Мерзость для царей - дело беззаконное, потому что правдою утверждается престол.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Приятны царю уста правдивые, и говорящего истину он любит.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Царский гнев - вестник смерти; но мудрый человек умилостивит его.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15В светлом взоре царя - жизнь, и благоволение его - как облако с поздним дождем.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Приобретение мудрости гораздо лучше золота, и приобретение разума предпочтительнее отборного серебра.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17Путь праведных - уклонение от зла: тот бережет душу свою, кто хранит путь свой.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Погибели предшествует гордость, и падению - надменность.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Лучше смиряться духом с кроткими, нежели разделять добычу с гордыми.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Кто ведет дело разумно, тот найдет благо, и кто надеется на Господа, тот блажен.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Мудрый сердцем прозовется благоразумным, и сладкая речь прибавит к учению.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Разум для имеющих его - источник жизни, а ученость глупых - глупость.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23Сердце мудрого делает язык его мудрым и умножает знание в устах его.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Приятная речь - сотовый мед, сладка для души и целебна для костей.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Есть пути, которые кажутся человеку прямыми, но конец их путь к смерти.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Трудящийся трудится для себя, потому что понуждает его к тому рот его.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Человек лукавый замышляет зло, и на устах его как бы огонь палящий.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Человек коварный сеет раздор, и наушник разлучает друзей.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Человек неблагонамеренный развращает ближнего своего и ведет его на путь недобрый;
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30прищуривает глаза свои, чтобы придумать коварство; закусывая себе губы, совершает злодейство; он - печь злобы.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Венец славы - седина, которая находится на пути правды.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Долго-терпеливый лучше храброго, и владеющий собою лучше завоевателя города.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33В полу бросается жребий, но все решение его - от Господа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.