Приче Соломунове 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
1Мудрый сын слушает наставление отца, а буйный не слушает обличения.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
2От плода уст своих человек вкусит добро, душа же законопреступников - зло.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
3Кто хранит уста свои, тот бережет душу свою; а кто широко раскрывает свой рот, тому беда.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
4Душа ленивого желает, но тщетно; а душа прилежных насытится.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
5Праведник ненавидит ложное слово, а нечестивый срамит и бесчестит себя.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
6Правда хранит непорочного в пути, а нечестие губит грешника.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
7Иной выдает себя за богатого, а у него ничего нет; другой выдает себя за бедного, а у него богатства много.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
8Богатством своим человек выкупает жизнь свою, а бедный и угрозы не слышит.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
9Свет праведных весело горит, светильник же нечестивых угасает. Души коварные блуждают в грехах, а праведники сострадают и милуют.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
10От высокомерия происходит раздор, а у советующихся - мудрость.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
11Богатство от суетности истощается, а собирающий трудами умножает его.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
12Надежда, долго не сбывающаяся, томит сердце, а исполнившееся желание - как древо жизни.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
13Кто пренебрегает словом, тот причиняет вред себе; а кто боится заповеди, тому воздается.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
14У сына лукавого ничего нет доброго, а у разумного раба дела благоуспешны, и путь его прямой.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
15Учение мудрого - источник жизни, удаляющий от сетей смерти.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
16Добрый разум доставляет приятность, путь же беззаконных жесток.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
17Всякий благоразумный действует с знанием, а глупый выставляет напоказ глупость.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
18Худой посол попадает в беду, а верный посланник - спасение.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
19Нищета и посрамление отвергающему учение; а кто соблюдает наставление, будет в чести.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
20Желание исполнившееся - приятно для души; но несносно для глупых уклоняться от зла.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
21Общающийся с мудрыми будет мудр, а кто дружит с глупыми, развратится.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
22Грешников преследует зло, а праведникам воздается добром.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
23Добрый оставляет наследство и внукам, а богатство грешника сберегается для праведного.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
24Много хлеба бывает и на ниве бедных; но некоторые гибнут от беспорядка.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
25Кто жалеет розги своей, тот ненавидит сына; а кто любит, тот с детства наказывает его.
no verse 26 in this text
26Праведник ест до сытости, а чрево беззаконных терпит лишение.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.