Приче Соломунове 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
1Лучше бедный, ходящий в своей непорочности, нежели богатый со лживыми устами, и притом глупый.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
2Нехорошо душе без знания, и торопливый ногами оступится.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
3Глупость человека извращает путь его, а сердце его негодует на Господа.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
4Богатство прибавляет много друзей, а бедный оставляется и другом своим.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
5Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, не спасется.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
6Многие заискивают у знатных, и всякий - друг человеку, делающему подарки.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
7Бедного ненавидят все братья его, тем паче друзья его удаляются от него: гонится за ними, чтобы поговорить, но и этого нет.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
8Кто приобретает разум, тот любит душу свою; кто наблюдает благоразумие, тот находит благо.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
9Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, погибнет.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
10Неприлична глупцу пышность, тем паче рабу господство над князьями.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
11Благоразумие делает человека медленным на гнев, и слава для него - быть снисходительным к проступкам.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
12Гнев царя - как рев льва, а благоволение его - как роса на траву.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
13Глупый сын - сокрушение для отца своего, и сварливая жена - сточная труба.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
14Дом и имение - наследство от родителей, а разумная жена - от Господа.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
15Леность погружает в сонливость, и нерадивая душа будет терпеть голод.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
16Хранящий заповедь хранит душу свою, а нерадящий о путях своих погибнет.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
17Благотворящий бедному дает взаймы Господу, и Он воздаст ему за благодеяние его.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
18Наказывай сына своего, доколе есть надежда, и не возмущайся криком его.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
19Гневливый пусть терпит наказание, потому что, если пощадишь его, придется тебе еще больше наказывать его.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
20Слушайся совета и принимай обличение, чтобы сделаться тебе впоследствии мудрым.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
21Много замыслов в сердце человека, но состоится только определенное Господом.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
22Радость человеку - благотворительность его, и бедный человек лучше, нежели лживый.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
23Страх Господень ведет к жизни, и кто имеет его, всегда будет доволен, и зло не постигнет его.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
24Ленивый опускает руку свою в чашу, и не хочет донести ее до рта своего.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
25Если ты накажешь кощунника, то и простой сделается благоразумным; и если обличишь разумного, то он поймет наставление.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
26Разоряющий отца и выгоняющий мать - сын срамной и бесчестный.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
27Перестань, сын мой, слушать внушения об уклонении от изречений разума.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
28Лукавый свидетель издевается над судом, и уста беззаконных глотают неправду.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
29Готовы для кощунствующих суды, и побои - на тело глупых.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.