Приче Соломунове 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
1Pli bona estas malriĉulo, kiu iras en sia senkulpeco, Ol homo, kiu estas malicbuŝulo kaj malsaĝulo.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
2Vivo sen prudento ne estas bona; Kaj kiu tro rapidas, tiu maltrafas la vojon.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
3Malsaĝeco de homo erarigas lian vojon, Kaj lia koro koleras la Eternulon.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
4Riĉeco donas multon da amikoj; Sed malriĉulo estas forlasata de sia amiko.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
5Falsa atestanto ne restos sen puno; Kaj kiu elspiras mensogojn, tiu ne saviĝos.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
6Multaj serĉas favoron de malavarulo; Kaj ĉiu estas amiko de homo, kiu donas donacojn.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
7Ĉiuj fratoj de malriĉulo lin malamas; Tiom pli malproksimiĝas de li liaj amikoj! Li havas esperon pri vortoj, kiuj ne estos plenumitaj.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
8Kiu akiras prudenton, tiu amas sian animon; Kiu gardas saĝon, tiu trovas bonon.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
9Falsa atestanto ne restos sen puno; Kaj kiu elspiras mensogojn, tiu pereos.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
10Al malsaĝulo ne konvenas agrablaĵo; Ankoraŭ malpli konvenas al sklavo regi super princoj.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
11Saĝo de homo faras lin pacienca; Kaj gloro por li estas pardoni pekon.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
12Kiel kriego de leono estas la kolero de reĝo; Kaj lia favoro estas kiel roso sur herbo.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
13Pereo por sia patro estas malsaĝa filo; Kaj malpacema edzino estas kiel konstanta gutado.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
14Domo kaj havo estas heredataj post gepatroj; Sed saĝa edzino estas de la Eternulo.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
15Mallaboremeco enigas en profundan dormon, Kaj animo maldiligenta suferos malsaton.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
16Kiu konservas moralordonon, tiu konservas sian animon; Sed kiu ne atentas Lian vojon, tiu mortos.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
17Kiu kompatas malriĉulon, tiu pruntedonas al la Eternulo, Kaj Tiu redonos al li por lia bonfaro.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
18Punu vian filon, dum ekzistas espero, Sed via koro ne deziru lian pereon.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
19Koleranto devas esti punata; Ĉar se vi lin indulgos, li fariĝos ankoraŭ pli kolerema.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
20Aŭskultu konsilon kaj akceptu admonon, Por ke vi poste estu saĝa.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
21Multaj estas la intencoj en la koro de homo, Sed la decido de la Eternulo restas fortike.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
22Ornamo estas por la homo lia bonfaro; Kaj pli bona estas malriĉulo, ol homo mensogema.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
23Timo antaŭ la Eternulo kondukas al vivo, Al sateco, kaj al evito de malbono.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
24Mallaboremulo metas sian manon en la poton, Kaj eĉ al sia buŝo li ĝin ne relevas.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
25Se vi batos blasfemanton, sensciulo fariĝos atenta; Se oni punas saĝulon, li komprenas la instruon.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
26Kiu ruinigas patron kaj forpelas patrinon, Tiu estas filo hontinda kaj malbeninda.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
27Ĉesu, mia filo, aŭskulti admonon Kaj tamen dekliniĝi de la vortoj de la instruo.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
28Fripona atestanto mokas juĝon; Kaj la buŝo de malvirtuloj englutas maljustaĵon.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
29La blasfemantojn atendas punoj, Kaj batoj la dorson de malsaĝuloj.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.