Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Pli bona estas seka peco da pano, sed kun trankvileco, Ol domo plena de viando, kun malpaco.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Saĝa sklavo regos super filo hontinda, Kaj dividos heredon kune kun fratoj.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Fandujo estas por arĝento, kaj forno por oro; Sed la korojn esploras la Eternulo.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Malbonfaranto obeas malbonajn buŝojn; Malveremulo atentas malpian langon.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Kiu mokas malriĉulon, tiu ofendas lian Kreinton; Kiu ĝojas pri ies malfeliĉo, tiu ne restos sen puno.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Nepoj estas krono por maljunuloj; Kaj gloro por infanoj estas iliaj gepatroj.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Al malsaĝulo ne konvenas alta parolado, Kaj ankoraŭ malpli al nobelo mensogado.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Donaco estas juvelo en la okuloj de sia mastro; Kien ajn li sin turnos, li sukcesos.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Kiu kovras kulpon, tiu serĉas amikecon; Sed kiu reparolas pri la afero, tiu disigas amikojn.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Pli efikas riproĉo ĉe saĝulo, Ol cent batoj ĉe malsaĝulo.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Malbonulo serĉas nur ribelon; Sed terura sendato estos sendita kontraŭ lin.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Pli bone estas renkonti ursinon, al kiu estas rabitaj ĝiaj infanoj, Ol malsaĝulon kun lia malsaĝeco.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Kiu redonas malbonon por bono, El ties domo ne malaperos malbono.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14La komenco de malpaco estas kiel liberigo de akvo; Antaŭ ol ĝi tro vastiĝis, forlasu la malpacon.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15Kiu pravigas malvirtulon, kaj kiu malpravigas virtulon, Ambaŭ estas abomenaĵo por la Eternulo.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Por kio servas mono en la mano de malsaĝulo? Ĉu por aĉeti saĝon, kiam li prudenton ne havas?
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17En ĉiu tempo amiko amas, Kaj li fariĝas frato en mizero.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18Homo malsaĝa donas manon en manon, Kaj garantias por sia proksimulo.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Kiu amas malpacon, tiu amas pekon; Kiu tro alte levas sian pordon, tiu serĉas pereon.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Malica koro ne trovos bonon; Kaj kiu havas neĝustan langon, tiu enfalos en malfeliĉon.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Kiu naskas malsaĝulon, tiu havas ĉagrenon; Kaj patro de malprudentulo ne havos ĝojon.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22Ĝoja koro estas saniga; Kaj malĝoja spirito sekigas la ostojn.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Kaŝitajn donacojn akceptas malvirtulo, Por deklini la vojon de la justeco.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Antaŭ la vizaĝo de prudentulo estas saĝo; Sed la okuloj de malsaĝulo estas en la fino de la tero.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25Filo malsaĝa estas ĉagreno por sia patro, Kaj malĝojo por sia patrino.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Ne estas bone suferigi virtulon, Nek bati noblulon, kiu agas juste.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Kiu ŝparas siajn vortojn, tiu estas prudenta; Kaj trankvilanimulo estas homo saĝa.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Eĉ malsaĝulo, se li silentas, estas rigardata kiel saĝulo; Kaj kiel prudentulo, se li tenas fermita sian buŝon.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.