Приче Соломунове
Chapter 16
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Londona Biblio (Es…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Приче Соломунове 16

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1Al la homo apartenas la projektoj de la koro; Sed de la Eternulo venas la vortoj de la lango.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Ĉiuj vojoj de la homo estas puraj en liaj okuloj; Sed la Eternulo esploras la spiritojn.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Transdonu al la Eternulo viajn farojn; Tiam viaj entreprenoj staros forte.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Ĉiu faro de la Eternulo havas sian celon; Eĉ malvirtulo estas farita por tago de malbono.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Ĉiu malhumilulo estas abomenaĵo por la Eternulo; Kaj li certe ne restos ne punita.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Per bono kaj vero pardoniĝas peko; Kaj per timo antaŭ la Eternulo oni evitas malbonon.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Kiam al la Eternulo plaĉas la vojoj de homo, Li eĉ liajn malamikojn pacigas kun li.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Pli bona estas malmulto, sed kun justeco, Ol granda profito, sed maljusta.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9La koro de homo pripensas sian vojon; Sed la Eternulo direktas lian iradon.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10Sorĉo estas sur la lipoj de reĝo; Lia buŝo ne peku ĉe la juĝo.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Ĝusta pesilo kaj ĝustaj pesiltasoj estas de la Eternulo; Ĉiuj pezilŝtonoj en la sako estas Lia faro.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Abomenaĵo por reĝoj estas fari maljustaĵon; Ĉar per justeco staras fortike la trono.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Al la reĝoj plaĉas lipoj veramaj; Kaj ili amas tiun, kiu parolas la veron.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Kolero de reĝo estas kuriero de morto; Sed homo saĝa igas ĝin pardoni.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15Luma vizaĝo de reĝo estas vivo; Kaj lia favoro estas kiel nubo kun printempa pluvo.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Akiro de saĝeco estas multe pli bona ol oro; Kaj akiro de prudento estas preferinda ol arĝento.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17La vojo de virtuloj evitas malbonon; Kiu gardas sian vojon, tiu konservas sian animon.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Antaŭ la pereo iras fiereco; Kaj antaŭ la falo iras malhumileco.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Pli bone estas esti humila kun malriĉuloj, Ol dividi akiron kun fieruloj.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Kiu prudente kondukas aferon, tiu trovos bonon; Kaj kiu fidas la Eternulon, tiu estas feliĉa.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Kiu havas prudentan koron, tiu estas nomata saĝulo; Kaj agrablaj paroloj plivalorigas la instruon.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Saĝo estas fonto de vivo por sia posedanto; Sed la instruo de malsaĝuloj estas malsaĝeco.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23La koro de saĝulo prudentigas lian buŝon, Kaj en lia buŝo plivaloriĝas la instruo.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Agrabla parolo estas freŝa mielo, Dolĉa por la animo kaj saniga por la ostoj.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Iufoje vojo ŝajnas ĝusta al homo, Kaj tamen ĝia fino kondukas al la morto.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Kiu laboras, tiu laboras por si mem; Ĉar lin devigas lia buŝo.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Malbona homo kaŭzas malbonon; Kaj sur liaj lipoj estas kvazaŭ brulanta fajro.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Malica homo disvastigas malpacon; Kaj kalumnianto disigas amikojn.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Rabemulo forlogas sian proksimulon Kaj kondukas lin sur vojo malbona.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30Kiu faras signojn per la okuloj, tiu intencas malicon; Kiu faras signojn per la lipoj, tiu plenumas malbonon.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Krono de gloro estas la grizeco; Sur la vojo de justeco ĝi estas trovata.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Pacienculo estas pli bona ol fortulo; Kaj kiu regas sian spiriton, tiu estas pli bona ol militakiranto de urbo.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33Sur la baskon oni ĵetas loton; Sed ĝia tuta decido estas de la Eternulo.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.