Приче Соломунове 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1It is the part of man to prepare the soul: and of the Lord to govern the tongue.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2All the ways of a man are open to his eyes: the Lord is the weigher of spirits.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Lay open thy works to the Lord: and thy thoughts shall be directed.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4The Lord hath made all things for himself: the wicked also for the evil day.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Every proud man is an abomination to the Lord: though hand should be joined to hand, he is not innocent. The beginning of a good way is to do justice; and this is more acceptable with God, than to offer sacrifices.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6By mercy and truth iniquity is redeemed: and by the fear of the Lord men depart from evil.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7When the ways of man shall please the Lord, he will convert even his enemies to peace.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Better is a little with justice, than great revenues with iniquity.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9The heart of man disposeth his way: but the Lord must direct his steps.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10Divination is in the lips of the king, his mouth shall not err in judgment.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Weight and balance are judgments of the Lord: and his work all the weights of the bag.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12They that act wickedly are abominable to the king: for the throne is established by justice.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Just lips are the delight of kings: he that speaketh right things shall be loved.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14The wrath of a king is as messengers of death: and the wise man will pacify it.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15In the cheerfulness of the king’s countenance is life: and his clemency is like the latter rain.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Get wisdom, because it is better than gold: and purchase prudence, for it is more precious than silver.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17The path of the just departeth from evils: he that keepeth his soul keepeth his way.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Pride goeth before destruction: and the spirit is lifted up before a fall.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19It is better to be humbled with the meek, than to divide spoils with the proud.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20The learned in word shall find good things: and he that trusteth in the Lord is blessed.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21The wise in heart shall be called prudent: and he that is sweet in words shall attain to greater things.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Knowledge is a fountain of life to him that possesseth it: the instruction of fools is foolishness.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23The heart of the wise shall instruct his mouth: and shall add grace to his lips.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Well ordered words are as a honeycomb: sweet to the soul, and health to the bones.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25There is a way that seemeth to a man right: and the ends thereof lead to death.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26The soul of him that laboureth, laboureth for himself, because his mouth hath obliged him to it.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27The wicked man diggeth evil, and in his lips is a burning fire.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28A perverse man stirreth up quarrels: and one full of words separateth princes.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29An unjust man allureth his friend: and leadeth him into a way that is not good.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30He that with fixed eyes deviseth wicked things, biting his lips, bringeth: evil to pass.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Old age is a crown of dignity, when it is found in the ways of justice.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32The patient man is better than the valiant: and he that ruleth his spirit than he that taketh cities.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33Lots are cast into the lap, but they are disposed of by the Lord.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.