Приче Соломунове 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
1My son, if thou be surety for thy friend, thou hast engaged fast thy hand to a stranger.
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
2Thou art ensnared with the words of thy mouth, and caught with thy own words.
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
3Do therefore, my son, what I say, and deliver thyself: because thou art fallen into the hand of thy neighbour. Run about, make haste, stir up thy friend:
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
4Give not sleep to thy eyes, neither let thy eyelids slumber.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
5Deliver thyself as a doe from the hand, and as a bird from the hand of the fowler.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
6Go to the ant, O sluggard, and consider her ways, and learn wisdom:
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
7Which, although she hath no guide, nor master, nor captain,
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
8Provideth her meat for herself in the summer, and gathereth her food in the harvest.
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
9How long wilt thou sleep, O sluggard? when wilt thou rise out of thy sleep?
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
10Thou wilt sleep a little, thou wilt slumber a little, thou wilt fold thy hands a little to sleep:
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
11And want shall come upon thee, as a traveller, and poverty as a man armed. But if thou be diligent, thy harvest shall come as a fountain, and want shall flee far from thee.
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
12A man that is an apostate, an unprofitable man, walketh with a perverse mouth,
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
13He winketh with the eyes, presseth with the foot, speaketh with the finger.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
14With a wicked heart he deviseth evil, and at all times he soweth discord.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
15To such a one his destruction shall presently come, and he shall suddenly be destroyed, and shall no longer have any remedy.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
16Six things there are, which the Lord hateth, and the seventh his soul detesteth:
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
17Haughty eyes, a lying tongue, hands that shed innocent blood,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
18A heart that deviseth wicked plots, feet that are swift to run into mischief,
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
19A deceitful witness that uttereth lies, and him that soweth discord among brethren.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
20My son, beep the commandments of thy father, and forsake not the law of thy mother.
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
21Bind them in thy heart continually, and put them about thy neck.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
22When thou walkest, let them go with thee: when thou sleepest, let them keep thee; and when thou awakest, talk with them.
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
23Because the commandment is a lamp, and the law a light, and reproofs of instruction are the way of life:
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
24That they may keep thee from the evil woman, and from the flattering tongue of the stranger.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
25Let not thy heart covet her beauty, be not caught with her winks:
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
26For the price of a harlot is scarce one loaf: but the woman catcheth the precious soul of a man.
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
27Can a man hide fire in his bosom, and his garments not burn?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
28Or can he walk upon hot coals, and his feet not be burnt?
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
29So he that goeth in to his neighbour’s wife, shall not be clean when he shall touch her.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
30The fault is not so great when a man hath stolen: for he stealeth to fill his hungry soul:
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
31And if he be taken he shall restore sevenfold, and shall give up all the substance of his house.
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
32But he that is an adulterer, for the folly of his heart shall destroy his own soul:
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
33He gathereth to himself shame and dishonour, and his reproach shall not be blotted out:
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
34Because the jealousy and rage of the husband will not spare in the day of revenge,
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
35Nor will he yield to any man’s prayers, nor will he accept for satisfaction ever so many gifts.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.