Приче Соломунове 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
1My son, if thou art become surety for thy neighbour, if thou hast struck thy hands for a stranger —
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
2Thou art snared by the words of thy mouth, thou art caught by the words of thy mouth —
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
3Do this now, my son, and deliver thyself, seeing thou art come into the hand of thy neighbour; go, humble thyself, and urge thy neighbour.
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
4Give not sleep to thine eyes, nor slumber to thine eyelids.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
5Deliver thyself as a gazelle from the hand of the hunter, and as a bird from the hand of the fowler.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
6Go to the ant, thou sluggard; consider her ways, and be wise;
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
7Which having no chief, overseer, or ruler,
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
8Provideth her bread in the summer, and gatherest her food in the harvest.
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
9How long wilt thou sleep, O sluggard? When wilt thou arise out of thy sleep?
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
10'Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep' —
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
11So shall thy poverty come as a runner, and thy want as an armed man.
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
12A base person, a man of iniquity, is he that walketh with a froward mouth;
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
13That winketh with his eyes, that scrapeth with his feet, that pointeth with his fingers;
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
14Frowardness is in his heart, he deviseth evil continually; he soweth discord.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
15Therefore shall his calamity come suddenly; on a sudden shall he be broken, and that without remedy.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
16There are six things which the LORD hateth, yea, seven which are an abomination unto Him:
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
17Haughty eyes, a lying tongue, and hands that shed innocent blood;
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
18A heart that deviseth wicked thoughts, feet that are swift in running to evil;
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
19A false witness that breatheth out lies, and he that soweth discord among brethren.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
20My son, keep the commandment of thy father, and forsake not the teaching of thy mother;
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
21Bind them continually upon thy heart, tie them about thy neck.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
22When thou walkest, it shall lead thee, when thou liest down, it shall watch over thee; and when thou awakest, it shall talk with thee.
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
23For the commandment is a lamp, and the teaching is light, and reproofs of instruction are the way of life;
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
24To keep thee from the evil woman, from the smoothness of the alien tongue.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
25Lust not after her beauty in thy heart; neither let her captivate thee with her eyelids.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
26For on account of a harlot a man is brought to a loaf of bread, but the adulteress hunteth for the precious life.
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
27Can a man take fire in his bosom, and his clothes not be burned?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
28Or can one walk upon hot coals, and his feet not be scorched?
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
29So he that goeth in to his neighbour's wife; whosoever toucheth her shall not go unpunished.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
30Men do not despise a thief, if he steal to satisfy his soul when he is hungry;
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
31But if he be found, he must restore sevenfold, he must give all the substance of his house.
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
32He that committeth adultery with a woman lacketh understanding; he doeth it that would destroy his own soul.
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
33Wounds and dishonour shall he get, and his reproach shall not be wiped away.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
34For jealousy is the rage of a man, and he will not spare in the day of vengeance.
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
35He will not regard any ransom; neither will he rest content, though thou givest many gifts.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.