Приче Соломунове 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
1ʻE hoku foha, kapau kuo ke hoko ko e fetongi ki ho kāinga, kapau kuo ke fekuku nima mo ha muli,
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
2Tā kuo tauheleʻi koe ʻaki ʻae ngaahi lea mei ho ngutu, kuo ke fihia koe ʻi he ngaahi lea ʻa ho ngutu.
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
3ʻE hoku foha, ke ke fai eni, koeʻuhi ke ke hao ʻoka ke ka tō ki he nima ʻo ho kāinga: ʻalu koe, ʻo fakavaivai koe, koeʻuhi ke ke lavaʻi ai ho kāinga.
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
4ʻOua naʻa tuku ke mohe ho mata, pe tuku ke tulemohe ho laumata.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
5Fakamoʻui koe ʻo hangē ko e kāseli mei he nima ʻoe tangata tuli manu, pea hangē ko e manupuna mei he nima ʻoe tangata tauhele.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
6ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻalu ki he lō; tokanga ki heʻene anga, pea ke poto ai;
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
7ʻAia ʻoku ʻikai hano fakahinohino, pe enginaki, pe ha pule,
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
8Ka ʻoku ne tokonaki ʻene meʻakai ʻi he faʻahitaʻu mafana, ʻo ne tānaki ʻene meʻakai ʻi he ututaʻu.
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
9ʻA koe ko e fakapikopiko, ʻe fēfē hono fuoloa ʻo hoʻo mohe? Te ke toki tuʻu hake ʻafē mei hoʻo mohe?
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
10“ʻE toe siʻi pe ʻae mohe, ʻe toe siʻi mo e moʻumohea, ʻe toe siʻi mo e fehulunaki ʻoe nima ke mohe:”
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
11Pea pehē, ʻe haʻu ai hoʻo masiva ʻo hangē ha taha ʻoku fononga mai, pea mo hoʻo paea ʻo hangē ha tangata ʻoku toʻo mahafu.
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
12ʻOku ʻalu mo e ngutu kovi, ʻae tangata ʻoku angakovi, mo e tangata angahala.
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
13ʻOku kakamo ʻe ia ʻaki hono mata, ʻoku lea ʻaki ʻe ia hono vaʻe, ʻoku ako ʻaki ʻe ia hono louhiʻi nima;
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
14ʻOku ʻi hono loto ʻae kovi, ʻoku ne fakatupu maʻuaipē ʻae kovi; ʻoku tūtuuʻi ʻe ia ʻae maveuveu.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
15Ko ia ʻe hoko fakafokifā ai ʻa ʻene malaʻia; ʻe maumau fakafokifā ia taʻehanofakamoʻui.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
16ʻOku fehiʻa ʻa Sihova ki he meʻa ni ʻe ono: ʻio, ko e meʻa ʻe fitu ʻoku fakalielia ʻi hono ʻao:
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
17Ko e mata fielahi, ko e ʻelelo ʻoku loi, mo e nima ʻoku lilingi ʻae toto ʻoe taʻehalaia,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
18Ko e loto ʻoku fakatupu ʻae ngaahi mahalo kovi, mo e vaʻe ʻoku veʻe vave ki he fai kovi,
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
19Ko e fakamoʻoni loi ʻoku lea ʻaki ʻae ngaahi loi, mo ia ʻoku fakatupu maveuveu ʻi he kāinga.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
20ʻE hoku foha, ke ke tauhi ʻae fekau ʻa hoʻo tamai, pea ʻoua naʻa liʻaki ʻae fono ʻa hoʻo faʻē:
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
21Nonoʻo maʻuaipē ia ki ho loto, pea kahoa ʻaki ia ʻi ho kia.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
22ʻOka ke ka ʻalu, te ne tataki koe; ʻoka ke ka mohe, te ne tauhi koe; pea ʻoka ke ka ʻā, te mo alea mo ia.
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
23He ko e fekau ko e tuʻunga maama ia: pea ko e fono ko e maama ia; pea ko e valoki fakapoto ko e hala ia ʻoe moʻui:
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
24Ke fakahaofi koe mei he fefine angahala, mei he lea fakaoloolo ʻae fefine muli.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
25ʻOua naʻa ke holi ʻi ho loto ki hono fakaʻofoʻofa; pea ʻoua naʻa tuku ke ne kākaaʻi koe ʻaki hono laumata.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
26He ko e meʻa ʻi he fefine feʻauaki ʻoku fakamasivaʻi ʻae tangata ke toe siʻi ʻene konga mā: pea ʻe tuli ʻe he tonotangata ʻae moʻui mahuʻinga.
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
27ʻE faʻa ʻai ʻe ha tangata ʻae afi ki hono fatafata, pea ʻikai vela hono ngaahi kofu?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
28ʻE ʻeveʻeva ha taha ʻi he funga maka vela, ka ʻe ʻikai vela hono vaʻe?
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
29ʻOku pehē ʻaia ʻoku ʻalu atu ki he uaifi ʻo hono kaungāʻapi; ʻe ʻikai tonuhia ia ʻoku ala ki ai.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
30ʻOku ʻikai fehiʻa ʻae kakai ki ha kaihaʻa, ʻo kapau kuo ne kaihaʻa ke fakafiemālie hono loto ʻi heʻene feinga fiekaia;
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
31Kā, ʻoka ʻilo ia, ʻe totongi ʻe ia ke liunga fitu; ʻe ʻatu ʻe ia ʻae meʻa kotoa pē ʻo hono fale.
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
32Ka ko ia ʻoku tonofefine, ʻoku masiva poto: ko ia ʻoku ne fai ia ʻoku fakaʻauha ʻe ia hono laumālie ʻoʻona.
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
33ʻE lavea ai ia mo ongoongo kovi: pea ʻe ʻikai holoholoʻi ʻa hono manukia.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
34He ko e fuaʻa ko e fakalili ia ʻoe tangata: ko ia ʻe ʻikai te ne toe mamae ai ʻi he ʻaho ʻoe totongi.
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
35ʻE ʻikai tokangaʻi ʻe ia ha tukungoue; pea ʻe ʻikai fiemālie ia ʻi hoʻo foaki lahi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.