Приче Соломунове 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
1Synu můj, slíbil-lis za přítele svého, podal-lis cizímu ruky své,
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
2Zapleten jsi slovy úst svých, jat jsi řečmi úst svých.
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
3Učiniž tedy toto, synu můj, a vyprosť se, poněvadžs se dostal v ruku přítele svého. Jdi, pokoř se, a probuď přítele svého.
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
4Nedej usnouti očím svým, a zdřímati víčkám svým.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
5Vydři se jako srna z ruky, a jako pták z ruky čižebníka.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
6Jdi k mravenci, lenochu, shlédni cesty jeho, a nabuď moudrosti.
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
7Kterýž nemaje vůdce, ani správce, ani pána,
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
8Připravuje v létě pokrm svůj, shromažďuje ve žni potravu svou.
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
9Dokudž lenochu ležeti budeš? Skoro-liž vstaneš ze sna svého?
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
10Maličko pospíš, maličko zdřímeš, maličko složíš ruce, abys poležel,
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
11V tom přijde jako pocestný chudoba tvá, a nouze tvá jako muž zbrojný.
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
12Èlověk nešlechetný, muž nepravý chodí v převrácenosti úst.
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
13Mhourá očima svýma, mluví nohama svýma, ukazuje prsty svými.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
14Převrácenost všeliká jest v srdci jeho, smýšlí zlé všelikého času, sváry rozsívá.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
15A protož v náhle přijde bída jeho, rychle setřín bude, a nebudeť uléčení.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
16Těchto šesti věcí nenávidí Hospodin, a sedmá ohavností jest duši jeho:
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
17Očí vysokých, jazyka lživého, a rukou vylévajících krev nevinnou,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
18Srdce, kteréž ukládá myšlení nepravá, noh kvapných běžeti ke zlému,
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
19Svědka lživého, mluvícího lež, a toho, jenž rozsívá různice mezi bratřími.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
20Ostříhejž, synu můj, přikázaní otce svého, a neopouštěj naučení matky své.
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
21Přivazuj je k srdci svému ustavičně, a k hrdlu svému je připínej.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
22Kamžkoli půjdeš, ono tě zprovodí, když spáti budeš, bude tě ostříhati, a když procítíš, bude s tebou rozmlouvati,
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
23(Nebo přikázaní jest svíce, a naučení světlo, a cesta života jsou domlouvání vyučující),
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
24Aby tě ostříhalo od ženy zlé, od úlisnosti jazyka ženy cizí.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
25Nežádejž krásy její v srdci svém, a nechať tě nejímá víčky svými.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
26Nebo příčinou ženy cizoložné zchudl bys až do kusu chleba, anobrž žena cizoložná drahou duši ulovuje.
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
27Může-liž kdo skrýti oheň v klíně svém, aby roucho jeho se nepropálilo?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
28Může-liž kdo choditi po uhlí řeřavém, aby nohy jeho se neopálily?
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
29Tak kdož vchází k ženě bližního svého, nebudeť bez viny, kdož by se jí koli dotkl.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
30Neuvozují potupy na zloděje, jestliže by ukradl, aby nasytil život svůj, když lační,
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
31Ač postižen jsa, navracuje to sedmernásobně, vším statkem domu svého nahražuje:
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
32Ale cizoložící s ženou blázen jest; kdož hubí duši svou, tenť to činí;
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
33Trápení a lehkosti dochází, a útržka jeho nebývá shlazena.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
34Nebo zůřivý jest hněv muže, a neodpouštíť v den pomsty.
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
35Neohlídá se na žádnou záplatu, aniž přijímá, by i množství darů dával.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.