Приче Соломунове 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
1Poslouchejte, synové, učení otcova, a pozorujte, abyste poznali rozumnost.
2Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
2Nebo naučení dobré dávám vám, neopouštějtež zákona mého.
3Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
3Když jsem byl syn u otce svého mladičký, a jediný při matce své,
4Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
4On vyučoval mne a říkal mi: Ať se chopí výmluvností mých srdce tvé, ostříhej přikázaní mých, a živ budeš.
5Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
5Nabuď moudrosti, nabuď rozumnosti; nezapomínej, ani se uchyluj od řečí úst mých.
6Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
6Neopouštějž jí, a bude tě ostříhati; miluj ji, a zachová tě.
7Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
7Předně moudrosti, moudrosti nabývej, a za všecko jmění své zjednej rozumnost.
8Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
8Vyvyšuj ji, a zvýšíť tě; poctí tě, když ji přijmeš.
9Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
9Přidá hlavě tvé příjemnosti, korunou krásnou obdaří tě.
10Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
10Slyš, synu můj, a přijmi řeči mé, a tak rozmnoží se léta života tvého.
11Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
11Cestě moudrosti učím tě, vedu tě stezkami přímými.
12Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
12Když choditi budeš, nebude ssoužen krok tvůj, a poběhneš-li, neustrčíš se.
13Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
13Chopiž se učení, nepouštěj, ostříhej ho, nebo ono jest život tvůj.
14Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
14Na stezku bezbožných nevcházej, a nekráčej cestou zlostníků.
15Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
15Opusť ji, nechoď po ní, uchyl se od ní, a pomiň jí.
16Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
16Neboť nespí, leč zlost provedou; anobrž zahánín bývá sen jejich, dokudž ku pádu nepřivodí,
17Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
17Proto že jedí chléb bezbožnosti, a víno loupeží pijí.
18А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
18Ale stezka spravedlivých jako světlo jasné, kteréž rozmáhá se, a svítí až do pravého dne.
19А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
19Cesta pak bezbožných jako mrákota; nevědí, na čem se ustrčiti mohou.
20Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
20Synu můj, slov mých pozoruj, k řečem mým nakloň ucha svého.
21Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
21Nechať neodcházejí od očí tvých, ostříhej jich u prostřed srdce svého.
22Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
22Nebo životem jsou těm, kteříž je nalézají, i všemu tělu jejich lékařstvím.
23Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
23Přede vším, čehož se stříci sluší, ostříhej srdce svého, nebo z něho pochází život.
24Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
24Odlož od sebe převrácenost úst, a zlost rtů vzdal od sebe.
25Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
25Oči tvé ať k dobrým věcem patří, a víčka tvá ať přímě hledí před tebou.
26Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
26Zvaž stezku noh svých, a všecky cesty tvé ať jsou spraveny.
27Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
27Neuchyluj se na pravo ani na levo, odvrať nohu svou od zlého.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.