Приче Соломунове 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
1Jaké i tato jsou přísloví Šalomounova, kteráž shromáždili muži Ezechiáše, krále Judského:
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
2Sláva Boží jest skrývati věc, ale sláva králů zpytovati věc.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
3Vysokosti nebes, a hlubokosti země, a srdce králů není žádného vystižení.
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
4Jako když bys odjal trůsku od stříbra, ukáže se slevači nádoba čistá:
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
5Tak když odejmeš bezbožného od oblíčeje králova, tedy utvrzen bude v spravedlnosti trůn jeho.
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
6Nestavěj se za znamenitého před králem, a na místě velikých nestůj.
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
7Nebo lépe jest, aťby řečeno bylo: Vstup sem, nežli abys snížen byl před knížetem; což vídávají oči tvé.
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
8Nevcházej v svár kvapně, tak abys naposledy něčeho se nedopustil, kdyby tě zahanbil bližní tvůj.
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
9Srovnej při svou s bližním svým, a tajné věci jiného nevyjevuj,
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
10Aťby lehkosti neučinil ten, kdož by to slyšel, až by i zlá pověst tvá nemohla jíti nazpět.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
11Jablka zlatá s řezbami stříbrnými jest slovo propověděné případně.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
12Náušnice zlatá a ozdoba z ryzího zlata jest trestatel moudrý u toho, jenž poslouchá.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
13Jako studenost sněžná v čas žně, tak jest posel věrný těm, kteříž jej posílají; nebo duši pánů svých očerstvuje.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
14Jako oblakové a vítr bez deště, tak člověk, kterýž se chlubí darem lživým.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
15Snášelivostí nakloněn bývá vývoda, a jazyk měkký láme kosti.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
16Nalezneš-li med, jez, pokudž by dosti bylo tobě, abys snad nasycen jsa jím, nevyvrátil ho.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
17Zdržuj nohu svou od domu bližního svého, aby syt jsa tebe, neměl tě v nenávisti.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
18Kladivo a meč a střela ostrá jest každý, kdož mluví falešné svědectví proti bližnímu svému.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
19Zub vylomený a noha vytknutá jest doufání v převráceném v den úzkosti.
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
20Jako ten, kdož svláčí oděv v čas zimy, a ocet lije k sanitru, tak kdož zpívá písničky srdci smutnému.
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
21Jestliže by lačněl ten, jenž tě nenávidí, nakrm jej chlebem, a žíznil-li by, napoj jej vodou.
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
22Nebo uhlí řeřavé shromáždíš na hlavu jeho, a Hospodin odplatí tobě.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
23Vítr půlnoční zplozuje déšť, a tvář hněvivá jazyk tajně utrhající.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
24Lépe jest bydliti v koutě na střeše, nežli s ženou svárlivou v domě společném.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
25Voda studená duši ustalé jest novina dobrá z země daleké.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
26Studnice nohami zakalená a pramen zkažený jest spravedlivý z místa svého před bezbožným vystrčený.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
27Jísti mnoho medu není dobře; tak zpytování slávy jejich není slavné.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
28Město rozbořené beze zdi jest muž, kterýž nemá moci nad duchem svým.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.