Приче Соломунове 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
1Hæ quoque parabolæ Salomonis, quas transtulerunt viri Ezechiæ regis Juda.
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
2[Gloria Dei est celare verbum, et gloria regum investigare sermonem.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
3Cælum sursum, et terra deorsum, et cor regum inscrutabile.
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
4Aufer rubiginem de argento, et egredietur vas purissimum.
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
5Aufer impietatem de vultu regis, et firmabitur justitia thronus ejus.
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
6Ne gloriosus appareas coram rege, et in loco magnorum ne steteris.
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
7Melius est enim ut dicatur tibi: Ascende huc, quam ut humilieris coram principe.]
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
8[Quæ viderunt oculi tui ne proferas in jurgio cito, ne postea emendare non possis, cum dehonestaveris amicum tuum.
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
9Causam tuam tracta cum amico tuo, et secretum extraneo ne reveles:
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
10ne forte insultet tibi cum audierit, et exprobrare non cesset. Gratia et amicitia liberant: quas tibi serva, ne exprobrabilis fias.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
11Mala aurea in lectis argenteis, qui loquitur verbum in tempore suo.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
12Inauris aurea, et margaritum fulgens, qui arguit sapientem et aurem obedientem.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
13Sicut frigus nivis in die messis, ita legatus fidelis ei qui misit eum: animam ipsius requiescere facit.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
14Nubes, et ventus, et pluviæ non sequentes, vir gloriosus et promissa non complens.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
15Patientia lenietur princeps, et lingua mollis confringet duritiam.]
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
16[Mel invenisti: comede quod sufficit tibi, ne forte satiatus evomas illud.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
17Subtrahe pedem tuum de domo proximi tui, nequando satiatus oderit te.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
18Jaculum, et gladius, et sagitta acuta, homo qui loquitur contra proximum suum falsum testimonium.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
19Dens putridus, et pes lassus, qui sperat super infideli in die angustiæ,
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
20et amittit pallium in die frigoris. Acetum in nitro, qui cantat carmina cordi pessimo. Sicut tinea vestimento, et vermis ligno, ita tristitia viri nocet cordi.
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
21Si esurierit inimicus tuus, ciba illum; si sitierit, da ei aquam bibere:
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
22prunas enim congregabis super caput ejus, et Dominus reddet tibi.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
23Ventus aquilo dissipat pluvias, et facies tristis linguam detrahentem.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
24Melius est sedere in angulo domatis quam cum muliere litigiosa et in domo communi.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
25Aqua frigida animæ sitienti, et nuntius bonus de terra longinqua.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
26Fons turbatus pede et vena corrupta, justus cadens coram impio.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
27Sicut qui mel multum comedit non est ei bonum, sic qui scrutator est majestatis opprimetur a gloria.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
28Sicut urbs patens et absque murorum ambitu, ita vir qui non potest in loquendo cohibere spiritum suum.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.