Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1[Sapiens mulier ædificat domum suam; insipiens exstructam quoque manibus destruet.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2Ambulans recto itinere, et timens Deum, despicitur ab eo qui infami graditur via.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3In ore stulti virga superbiæ; labia autem sapientium custodiunt eos.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Ubi non sunt boves, præsepe vacuum est; ubi autem plurimæ segetes, ibi manifesta est fortitudo bovis.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5Testis fidelis non mentitur; profert autem mendacium dolosus testis.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6Quærit derisor sapientiam, et non invenit; doctrina prudentium facilis.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Vade contra virum stultum, et nescit labia prudentiæ.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8Sapientia callidi est intelligere viam suam, et imprudentia stultorum errans.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Stultus illudet peccatum, et inter justos morabitur gratia.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10Cor quod novit amaritudinem animæ suæ, in gaudio ejus non miscebitur extraneus.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11Domus impiorum delebitur: tabernacula vero justorum germinabunt.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12Est via quæ videtur homini justa, novissima autem ejus deducunt ad mortem.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13Risus dolore miscebitur, et extrema gaudii luctus occupat.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14Viis suis replebitur stultus, et super eum erit vir bonus.]
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15[Innocens credit omni verbo; astutus considerat gressus suos. Filio doloso nihil erit boni; servo autem sapienti prosperi erunt actus, et dirigetur via ejus.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16Sapiens timet, et declinat a malo; stultus transilit, et confidit.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17Impatiens operabitur stultitiam, et vir versutus odiosus est.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18Possidebunt parvuli stultitiam, et exspectabunt astuti scientiam.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19Jacebunt mali ante bonos, et impii ante portas justorum.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20Etiam proximo suo pauper odiosus erit: amici vero divitum multi.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21Qui despicit proximum suum peccat; qui autem miseretur pauperis beatus erit. Qui credit in Domino misericordiam diligit.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Errant qui operantur malum; misericordia et veritas præparant bona.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23In omni opere erit abundantia; ubi autem verba sunt plurima, ibi frequenter egestas.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24Corona sapientium divitiæ eorum; fatuitas stultorum imprudentia.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25Liberat animas testis fidelis, et profert mendacia versipellis.]
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26[In timore Domini fiducia fortitudinis, et filiis ejus erit spes.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27Timor Domini fons vitæ, ut declinent a ruina mortis.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28In multitudine populi dignitas regis, et in paucitate plebis ignominia principis.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29Qui patiens est multa gubernatur prudentia; qui autem impatiens est exaltat stultitiam suam.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30Vita carnium sanitas cordis; putredo ossium invidia.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31Qui calumniatur egentem exprobrat factori ejus; honorat autem eum qui miseretur pauperis.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32In malitia sua expelletur impius: sperat autem justus in morte sua.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33In corde prudentis requiescit sapientia, et indoctos quosque erudiet.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Justitia elevat gentem; miseros autem facit populos peccatum.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35Acceptus est regi minister intelligens; iracundiam ejus inutilis sustinebit.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.