Приче Соломунове 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
1Verba Lamuelis regis. Visio qua erudivit eum mater sua.
2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
2[Quid, dilecte mi? quid, dilecte uteri mei? quid, dilecte votorum meorum?
3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
3Ne dederis mulieribus substantiam tuam, et divitias tuas ad delendos reges.
4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
4Noli regibus, o Lamuel, noli regibus dare vinum, quia nullum secretum est ubi regnat ebrietas;
5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
5et ne forte bibant, et obliviscantur judiciorum, et mutent causam filiorum pauperis.
6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
6Date siceram mœrentibus, et vinum his qui amaro sunt animo.
7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
7Bibant, et obliviscantur egestatis suæ, et doloris sui non recordentur amplius.
8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
8Aperi os tuum muto, et causis omnium filiorum qui pertranseunt.
9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
9Aperi os tuum, decerne quod justum est, et judica inopem et pauperem.]
10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
10[Mulierem fortem quis inveniet? procul et de ultimis finibus pretium ejus.
11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
11Confidit in ea cor viri sui, et spoliis non indigebit.
12Чини му добро, а не зло, свега века свог.
12Reddet ei bonum, et non malum, omnibus diebus vitæ suæ.
13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
13Quæsivit lanam et linum, et operata est consilia manuum suarum.
14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
14Facta est quasi navis institoris, de longe portans panem suum.
15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
15Et de nocte surrexit, deditque prædam domesticis suis, et cibaria ancillis suis.
16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
16Consideravit agrum, et emit eum; de fructu manuum suarum plantavit vineam.
17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
17Accinxit fortitudine lumbos suos, et roboravit brachium suum.
18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
18Gustavit, et vidit quia bona est negotiatio ejus; non extinguetur in nocte lucerna ejus.
19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
19Manum suam misit ad fortia, et digiti ejus apprehenderunt fusum.
20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
20Manum suam aperuit inopi, et palmas suas extendit ad pauperem.
21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
21Non timebit domui suæ a frigoribus nivis; omnes enim domestici ejus vestiti sunt duplicibus.
22Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одело јој је
22Stragulatam vestem fecit sibi; byssus et purpura indumentum ejus.
23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
23Nobilis in portis vir ejus, quando sederit cum senatoribus terræ.
24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
24Sindonem fecit, et vendidit, et cingulum tradidit Chananæo.
25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
25Fortitudo et decor indumentum ejus, et ridebit in die novissimo.
26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
26Os suum aperuit sapientiæ, et lex clementiæ in lingua ejus.
27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
27Consideravit semitas domus suæ, et panem otiosa non comedit.
28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
28Surrexerunt filii ejus, et beatissimam prædicaverunt; vir ejus, et laudavit eam.
29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
29Multæ filiæ congregaverunt divitias; tu supergressa es universas.
30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
30Fallax gratia, et vana est pulchritudo: mulier timens Dominum, ipsa laudabitur.
31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
31Date ei de fructu manuum suarum, et laudent eam in portis opera ejus.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.