Приче Соломунове 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
1Dies sind die Worte des Königs Lamuel, die Lehre, die ihn seine Mutter lehrte.
2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
2Ach mein Auserwählter, ach du Sohn meines Leibes, ach mein gewünschter Sohn,
3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
3laß nicht den Weibern deine Kraft und gehe die Wege nicht, darin sich die Könige verderben!
4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
4O, nicht den Königen, Lamuel, nicht den Königen ziemt es, Wein zu trinken, noch den Fürsten starkes Getränk!
5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
5Sie möchten trinken und der Rechte vergessen und verändern die Sache aller elenden Leute.
6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
6Gebt starkes Getränk denen, die am Umkommen sind, und den Wein den betrübten Seelen,
7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
7daß sie trinken und ihres Elends vergessen und ihres Unglücks nicht mehr gedenken.
8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
8Tue deinen Mund auf für die Stummen und für die Sache aller, die verlassen sind.
9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
9Tue deinen Mund auf und richte recht und räche den Elenden und Armen.
10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
10Wem ein tugendsam Weib beschert ist, die ist viel edler denn die köstlichsten Perlen.
11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
11Ihres Mannes Herz darf sich auf sie verlassen, und Nahrung wird ihm nicht mangeln.
12Чини му добро, а не зло, свега века свог.
12Sie tut ihm Liebes und kein Leides ihr Leben lang.
13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
13Sie geht mit Wolle und Flachs um und arbeitet gern mit ihren Händen.
14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
14Sie ist wie ein Kaufmannsschiff, das seine Nahrung von ferne bringt.
15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
15Sie steht vor Tages auf und gibt Speise ihrem Hause und Essen ihren Dirnen.
16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
16Sie denkt nach einem Acker und kauft ihn und pflanzt einen Weinberg von den Früchten ihrer Hände.
17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
17Sie gürtet ihre Lenden mit Kraft und stärkt ihre Arme.
18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
18Sie merkt, wie ihr Handel Frommen bringt; ihre Leuchte verlischt des Nachts nicht.
19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
19Sie streckt ihre Hand nach dem Rocken, und ihre Finger fassen die Spindel.
20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
20Sie breitet ihre Hände aus zu dem Armen und reicht ihre Hand dem Dürftigen.
21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
21Sie fürchtet für ihr Haus nicht den Schnee; denn ihr ganzes Haus hat zwiefache Kleider.
22Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одело јој је
22Sie macht sich selbst Decken; feine Leinwand und Purpur ist ihr Kleid.
23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
23Ihr Mann ist bekannt in den Toren, wenn er sitzt bei den Ältesten des Landes.
24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
24Sie macht einen Rock und verkauft ihn; einen Gürtel gibt sie dem Krämer.
25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
25Kraft und Schöne sind ihr Gewand, und sie lacht des kommenden Tages.
26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
26Sie tut ihren Mund auf mit Weisheit, und auf ihrer Zunge ist holdselige Lehre.
27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
27Sie schaut, wie es in ihrem Hause zugeht, und ißt ihr Brot nicht mit Faulheit.
28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
28Ihre Söhne stehen auf und preisen sie selig; ihr Mann lobt sie:
29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
29“Viele Töchter halten sich tugendsam; du aber übertriffst sie alle.”
30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
30Lieblich und schön sein ist nichts; ein Weib, das den HERRN fürchtet, soll man loben.
31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
31Sie wird gerühmt werden von den Früchten ihrer Hände, und ihre Werke werden sie loben in den Toren.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.