1. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1У почетку створи Бог небо и земљу.
1In principio creavit Deus cælum et terram.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
2Terra autem erat inanis et vacua, et tenebræ erant super faciem abyssi: et spiritus Dei ferebatur super aquas.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
3Dixitque Deus: Fiat lux. Et facta est lux.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
4Et vidit Deus lucem quod esset bona: et divisit lucem a tenebris.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
5Appellavitque lucem Diem, et tenebras Noctem: factumque est vespere et mane, dies unus.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
6Dixit quoque Deus: Fiat firmamentum in medio aquarum: et dividat aquas ab aquis.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
7Et fecit Deus firmamentum, divisitque aquas, quæ erant sub firmamento, ab his, quæ erant super firmamentum. Et factum est ita.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
8Vocavitque Deus firmamentum, Cælum: et factum est vespere et mane, dies secundus.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
9Dixit vero Deus: Congregentur aquæ, quæ sub cælo sunt, in locum unum: et appareat arida. Et factum est ita.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
10Et vocavit Deus aridam Terram, congregationesque aquarum appellavit Maria. Et vidit Deus quod esset bonum.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
11Et ait: Germinet terra herbam virentem, et facientem semen, et lignum pomiferum faciens fructum juxta genus suum, cujus semen in semetipso sit super terram. Et factum est ita.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
12Et protulit terra herbam virentem, et facientem semen juxta genus suum, lignumque faciens fructum, et habens unumquodque sementem secundum speciem suam. Et vidit Deus quod esset bonum.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
13Et factum est vespere et mane, dies tertius.
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
14Dixit autem Deus: Fiant luminaria in firmamento cæli, et dividant diem ac noctem, et sint in signa et tempora, et dies et annos:
15и нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
15ut luceant in firmamento cæli, et illuminent terram. Et factum est ita.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
16Fecitque Deus duo luminaria magna: luminare majus, ut præesset diei: et luminare minus, ut præesset nocti: et stellas.
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
17Et posuit eas in firmamento cæli, ut lucerent super terram,
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
18et præessent diei ac nocti, et dividerent lucem ac tenebras. Et vidit Deus quod esset bonum.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
19Et factum est vespere et mane, dies quartus.
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
20Dixit etiam Deus: Producant aquæ reptile animæ viventis, et volatile super terram sub firmamento cæli.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
21Creavitque Deus cete grandia, et omnem animam viventem atque motabilem, quam produxerant aquæ in species suas, et omne volatile secundum genus suum. Et vidit Deus quod esset bonum.
22и благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
22Benedixitque eis, dicens: Crescite, et multiplicamini, et replete aquas maris: avesque multiplicentur super terram.
23И би вече и би јутро, дан пети.
23Et factum est vespere et mane, dies quintus.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
24Dixit quoque Deus: Producat terra animam viventem in genere suo, jumenta, et reptilia, et bestias terræ secundum species suas. Factumque est ita.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
25Et fecit Deus bestias terræ juxta species suas, et jumenta, et omne reptile terræ in genere suo. Et vidit Deus quod esset bonum,
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
26et ait: Faciamus hominem ad imaginem et similitudinem nostram: et præsit piscibus maris, et volatilibus cæli, et bestiis, universæque terræ, omnique reptili, quod movetur in terra.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
27Et creavit Deus hominem ad imaginem suam: ad imaginem Dei creavit illum, masculum et feminam creavit eos.
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
28Benedixitque illis Deus, et ait: Crescite et multiplicamini, et replete terram, et subjicite eam, et dominamini piscibus maris, et volatilibus cæli, et universis animantibus, quæ moventur super terram.
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
29Dixitque Deus: Ecce dedi vobis omnem herbam afferentem semen super terram, et universa ligna quæ habent in semetipsis sementem generis sui, ut sint vobis in escam:
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
30et cunctis animantibus terræ, omnique volucri cæli, et universis quæ moventur in terra, et in quibus est anima vivens, ut habeant ad vescendum. Et factum est ita.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
31Viditque Deus cuncta quæ fecerat, et erant valde bona. Et factum est vespere et mane, dies sextus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.