Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Quoniam quidem multi conati sunt ordinare narrationem, quæ in nobis completæ sunt, rerum:
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2sicut tradiderunt nobis, qui ab initio ipsi viderunt, et ministri fuerunt sermonis:
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3visum est et mihi, assecuto omnia a principio diligenter, ex ordine tibi scribere, optime Theophile,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4ut cognoscas eorum verborum, de quibus eruditus es, veritatem.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5Fuit in diebus Herodis, regis Judææ, sacerdos quidam nomine Zacharias de vice Abia, et uxor illius de filiabus Aaron, et nomen ejus Elisabeth.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Erant autem justi ambo ante Deum, incedentes in omnibus mandatis et justificationibus Domini sine querela.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7Et non erat illis filius, eo quod esset Elisabeth sterilis, et ambo processissent in diebus suis.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8Factum est autem, cum sacerdotio fungeretur in ordine vicis suæ ante Deum,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9secundum consuetudinem sacerdotii, sorte exiit ut incensum poneret, ingressus in templum Domini:
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10et omnis multitudo populi erat orans foris hora incensi.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11Apparuit autem illi angelus Domini, stans a dextris altaris incensi.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12Et Zacharias turbatus est videns, et timor irruit super eum.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13Ait autem ad illum angelus: Ne timeas, Zacharia, quoniam exaudita est deprecatio tua: et uxor tua Elisabeth pariet tibi filium, et vocabis nomen ejus Joannem:
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14et erit gaudium tibi, et exsultatio, et multi in nativitate ejus gaudebunt:
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15erit enim magnus coram Domino: et vinum et siceram non bibet, et Spiritu Sancto replebitur adhuc ex utero matris suæ:
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16et multos filiorum Israël convertet ad Dominum Deum ipsorum:
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17et ipse præcedet ante illum in spiritu et virtute Eliæ: ut convertat corda patrum in filios, et incredulos ad prudentiam justorum, parare Domino plebem perfectam.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18Et dixit Zacharias ad angelum: Unde hoc sciam? ego enim sum senex, et uxor mea processit in diebus suis.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19Et respondens angelus dixit ei: Ego sum Gabriel, qui asto ante Deum: et missus sum loqui ad te, et hæc tibi evangelizare.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20Et ecce eris tacens, et non poteris loqui usque in diem quo hæc fiant, pro eo quod non credidisti verbis meis, quæ implebuntur in tempore suo.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21Et erat plebs exspectans Zachariam: et mirabantur quod tardaret ipse in templo.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22Egressus autem non poterat loqui ad illos, et cognoverunt quod visionem vidisset in templo. Et ipse erat innuens illis, et permansit mutus.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23Et factum est, ut impleti sunt dies officii ejus, abiit in domum suam:
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24post hos autem dies concepit Elisabeth uxor ejus, et occultabat se mensibus quinque, dicens:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25Quia sic fecit mihi Dominus in diebus, quibus respexit auferre opprobrium meum inter homines.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26In mense autem sexto, missus est angelus Gabriel a Deo in civitatem Galilææ, cui nomen Nazareth,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27ad virginem desponsatam viro, cui nomen erat Joseph, de domo David: et nomen virginis Maria.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28Et ingressus angelus ad eam dixit: Ave gratia plena: Dominus tecum: benedicta tu in mulieribus.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Quæ cum audisset, turbata est in sermone ejus, et cogitabat qualis esset ista salutatio.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30Et ait angelus ei: Ne timeas, Maria: invenisti enim gratiam apud Deum.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31Ecce concipies in utero, et paries filium, et vocabis nomen ejus Jesum:
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32hic erit magnus, et Filius Altissimi vocabitur, et dabit illi Dominus Deus sedem David patris ejus: et regnabit in domo Jacob in æternum,
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33et regni ejus non erit finis.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34Dixit autem Maria ad angelum: Quomodo fiet istud, quoniam virum non cognosco?
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35Et respondens angelus dixit ei: Spiritus Sanctus superveniet in te, et virtus Altissimi obumbrabit tibi. Ideoque et quod nascetur ex te sanctum, vocabitur Filius Dei.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36Et ecce Elisabeth cognata tua, et ipsa concepit filium in senectute sua: et hic mensis sextus est illi, quæ vocatur sterilis:
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37quia non erit impossibile apud Deum omne verbum.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38Dixit autem Maria: Ecce ancilla Domini: fiat mihi secundum verbum tuum. Et discessit ab illa angelus.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39Exsurgens autem Maria in diebus illis, abiit in montana cum festinatione, in civitatem Juda:
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40et intravit in domum Zachariæ, et salutavit Elisabeth.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41Et factum est, ut audivit salutationem Mariæ Elisabeth, exsultavit infans in utero ejus: et repleta est Spiritu Sancto Elisabeth:
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42et exclamavit voce magna, et dixit: Benedicta tu inter mulieres, et benedictus fructus ventris tui.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43Et unde hoc mihi, ut veniat mater Domini mei ad me?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44Ecce enim ut facta est vox salutationis tuæ in auribus meis, exsultavit in gaudio infans in utero meo.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45Et beata, quæ credidisti, quoniam perficientur ea, quæ dicta sunt tibi a Domino.
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46Et ait Maria: [Magnificat anima mea Dominum:
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47et exsultavit spiritus meus in Deo salutari meo.
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48Quia respexit humilitatem ancillæ suæ: ecce enim ex hoc beatam me dicent omnes generationes,
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49quia fecit mihi magna qui potens est: et sanctum nomen ejus,
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50et misericordia ejus a progenie in progenies timentibus eum.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51Fecit potentiam in brachio suo: dispersit superbos mente cordis sui.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52Deposuit potentes de sede, et exaltavit humiles.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53Esurientes implevit bonis: et divites dimisit inanes.
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54Suscepit Israël puerum suum, recordatus misericordiæ suæ:
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55sicut locutus est ad patres nostros, Abraham et semini ejus in sæcula.]
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Mansit autem Maria cum illa quasi mensibus tribus: et reversa est in domum suam.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Elisabeth autem impletum est tempus pariendi, et peperit filium.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58Et audierunt vicini et cognati ejus quia magnificavit Dominus misericordiam suam cum illa, et congratulabantur ei.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59Et factum est in die octavo, venerunt circumcidere puerum, et vocabant eum nomine patris sui Zachariam.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60Et respondens mater ejus, dixit: Nequaquam, sed vocabitur Joannes.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61Et dixerunt ad illam: Quia nemo est in cognatione tua, qui vocetur hoc nomine.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62Innuebant autem patri ejus, quem vellet vocari eum.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63Et postulans pugillarem scripsit, dicens: Joannes est nomen ejus. Et mirati sunt universi.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64Apertum est autem illico os ejus, et lingua ejus, et loquebatur benedicens Deum.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65Et factus est timor super omnes vicinos eorum: et super omnia montana Judææ divulgabantur omnia verba hæc:
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66et posuerunt omnes qui audierant in corde suo, dicentes: Quis, putas, puer iste erit? etenim manus Domini erat cum illo.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67Et Zacharias pater ejus repletus est Spiritu Sancto: et prophetavit, dicens:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68[Benedictus Dominus Deus Israël, quia visitavit, et fecit redemptionem plebis suæ:
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69et erexit cornu salutis nobis in domo David pueri sui,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70sicut locutum est per os sanctorum, qui a sæculo sunt, prophetarum ejus:
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71salutem ex inimicis nostris, et de manu omnium qui oderunt nos:
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72ad faciendam misericordiam cum patribus nostris: et memorari testamenti sui sancti:
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73jusjurandum, quod juravit ad Abraham patrem nostrum, daturum se nobis
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74ut sine timore, de manu inimicorum nostrorum liberati, serviamus illi
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75in sanctitate et justitia coram ipso, omnibus diebus nostris.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76Et tu puer, propheta Altissimi vocaberis: præibis enim ante faciem Domini parare vias ejus,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77ad dandam scientiam salutis plebi ejus in remissionem peccatorum eorum
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78per viscera misericordiæ Dei nostri, in quibus visitavit nos, oriens ex alto:
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79illuminare his qui in tenebris et in umbra mortis sedent: ad dirigendos pedes nostros in viam pacis.]
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80Puer autem crescebat, et confortabatur spiritu: et erat in desertis usque in diem ostensionis suæ ad Israël.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.