Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Appropinquabat autem dies festus azymorum, qui dicitur Pascha:
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2et quærebant principes sacerdotum, et scribæ, quomodo Jesum interficerent: timebant vero plebem.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Intravit autem Satanas in Judam, qui cognominabatur Iscariotes, unum de duodecim:
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4et abiit, et locutus est cum principibus sacerdotum, et magistratibus, quemadmodum illum traderet eis.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5Et gavisi sunt, et pacti sunt pecuniam illi dare.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6Et spopondit, et quærebat opportunitatem ut traderet illum sine turbis.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Venit autem dies azymorum, in qua necesse erat occidi pascha.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8Et misit Petrum et Joannem, dicens: Euntes parate nobis pascha, ut manducemus.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9At illi dixerunt: Ubi vis paremus?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Et dixit ad eos: Ecce introëuntibus vobis in civitatem occurret vobis homo quidam amphoram aquæ portans: sequimini eum in domum, in quam intrat,
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11et dicetis patrifamilias domus: Dicit tibi Magister: Ubi est diversorium, ubi pascha cum discipulis meis manducem?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12Et ipse ostendet vobis cœnaculum magnum stratum, et ibi parate.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Euntes autem invenerunt sicut dixit illis, et paraverunt pascha.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14Et cum facta esset hora, discubuit, et duodecim apostoli cum eo.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15Et ait illis: Desiderio desideravi hoc pascha manducare vobiscum, antequam patiar.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16Dico enim vobis, quia ex hoc non manducabo illud, donec impleatur in regno Dei.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17Et accepto calice gratias egit, et dixit: Accipite, et dividite inter vos.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18Dico enim vobis quod non bibam de generatione vitis donec regnum Dei veniat.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19Et accepto pane gratias egit, et fregit, et dedit eis, dicens: Hoc est corpus meum, quod pro vobis datur: hoc facite in meam commemorationem.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20Similiter et calicem, postquam cœnavit, dicens: Hic est calix novum testamentum in sanguine meo, qui pro vobis fundetur.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21Verumtamen ecce manus tradentis me, mecum est in mensa.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22Et quidem Filius hominis, secundum quod definitum est, vadit: verumtamen væ homini illi per quem tradetur.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23Et ipsi cœperunt quærere inter se quis esset ex eis qui hoc facturus esset.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Facta est autem et contentio inter eos, quis eorum videretur esse major.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Dixit autem eis: Reges gentium dominantur eorum: et qui potestatem habent super eos, benefici vocantur.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26Vos autem non sic: sed qui major est in vobis, fiat sicut minor: et qui præcessor est, sicut ministrator.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Nam quis major est, qui recumbit, an qui ministrat? nonne qui recumbit? Ego autem in medio vestrum sum, sicut qui ministrat:
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28vos autem estis, qui permansistis mecum in tentationibus meis.
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29Et ego dispono vobis sicut disposuit mihi Pater meus regnum,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30ut edatis et bibatis super mensam meam in regno meo, et sedeatis super thronos judicantes duodecim tribus Israël.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31Ait autem Dominus: Simon, Simon, ecce Satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum:
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32ego autem rogavi pro te ut non deficiat fides tua: et tu aliquando conversus, confirma fratres tuos.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Qui dixit ei: Domine, tecum paratus sum et in carcerem et in mortem ire.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34At ille dixit: Dico tibi, Petre, non cantabit hodie gallus, donec ter abneges nosse me. Et dixit eis:
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35Quando misi vos sine sacculo, et pera, et calceamentis, numquid aliquid defuit vobis?
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36At illi dixerunt: Nihil. Dixit ergo eis: Sed nunc qui habet sacculum, tollat; similiter et peram: et qui non habet, vendat tunicam suam et emat gladium.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37Dico enim vobis, quoniam adhuc hoc quod scriptum est, oportet impleri in me: Et cum iniquis deputatus est. Etenim ea quæ sunt de me finem habent.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38At illi dixerunt: Domine, ecce duo gladii hic. At ille dixit eis: Satis est.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39Et egressus ibat secundum consuetudinem in monte Olivarum. Secuti sunt autem illum et discipuli.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Et cum pervenisset ad locum, dixit illis: Orate ne intretis in tentationem.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41Et ipse avulsus est ab eis quantum jactus est lapidis: et positis genibus orabat,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42dicens: Pater, si vis, transfer calicem istum a me: verumtamen non mea voluntas, sed tua fiat.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Apparuit autem illi angelus de cælo, confortans eum. Et factus in agonia, prolixius orabat.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44Et factus est sudor ejus sicut guttæ sanguinis decurrentis in terram.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45Et cum surrexisset ab oratione et venisset ad discipulos suos, invenit eos dormientes præ tristitia.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46Et ait illis: Quid dormitis? surgite, orate, ne intretis in tentationem.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Adhuc eo loquente, ecce turba: et qui vocabatur Judas, unus de duodecim, antecedebat eos, et appropinquavit Jesu ut oscularetur eum.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Jesus autem dixit illi: Juda, osculo Filium hominis tradis?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Videntes autem hi qui circa ipsum erant, quod futurum erat, dixerunt ei: Domine, si percutimus in gladio?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50Et percussit unus ex illis servum principis sacerdotum, et amputavit auriculam ejus dexteram.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51Respondens autem Jesus, ait: Sinite usque huc. Et cum tetigisset auriculam ejus, sanavit eum.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Dixit autem Jesus ad eos qui venerant ad se principes sacerdotum, et magistratus templi, et seniores: Quasi ad latronem existis cum gladiis et fustibus?
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53Cum quotidie vobiscum fuerim in templo, non extendistis manus in me: sed hæc est hora vestra, et potestas tenebrarum.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Comprehendentes autem eum, duxerunt ad domum principis sacerdotum: Petrus vero sequebatur a longe.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Accenso autem igne in medio atrii et circumsedentibus illis, erat Petrus in medio eorum.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Quem cum vidisset ancilla quædam sedentem ad lumen, et eum fuisset intuita, dixit: Et hic cum illo erat.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57At ille negavit eum, dicens: Mulier, non novi illum.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58Et post pusillum alius videns eum, dixit: Et tu de illis es. Petrus vero ait: O homo, non sum.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59Et intervallo facto quasi horæ unius, alius quidam affirmabat, dicens: Vere et hic cum illo erat: nam et Galilæus est.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Et ait Petrus: Homo, nescio quid dicis. Et continuo, adhuc illo loquente, cantavit gallus.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61Et conversus Dominus respexit Petrum, et recordatus est Petrus verbi Domini, sicut dixerat: Quia priusquam gallus cantet, ter me negabis.
62И изишавши напоље плака горко.
62Et egressus foras Petrus flevit amare.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63Et viri qui tenebant illum, illudebant ei, cædentes.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64Et velaverunt eum, et percutiebant faciem ejus: et interrogabant eum, dicentes: Prophetiza, quis est, qui te percussit?
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65Et alia multa blasphemantes dicebant in eum.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66Et ut factus est dies, convenerunt seniores plebis, et principes sacerdotum, et scribæ, et duxerunt illum in concilium suum, dicentes: Si tu es Christus, dic nobis.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67Et ait illis: Si vobis dixero, non credetis mihi:
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68si autem et interrogavero, non respondebitis mihi, neque dimittetis.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69Ex hoc autem erit Filius hominis sedens a dextris virtutis Dei.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70Dixerunt autem omnes: Tu ergo es Filius Dei? Qui ait: Vos dicitis, quia ego sum.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71At illi dixerunt: Quid adhuc desideramus testimonium? ipsi enim audivimus de ore ejus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.