Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1La fête des pains sans levain, appelée la Pâque, approchait.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2Les principaux sacrificateurs et les scribes cherchaient les moyens de faire mourir Jésus; car ils craignaient le peuple.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Or, Satan entra dans Judas, surnommé Iscariot, qui était du nombre des douze.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4Et Judas alla s’entendre avec les principaux sacrificateurs et les chefs des gardes, sur la manière de le leur livrer.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5Ils furent dans la joie, et ils convinrent de lui donner de l’argent.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6Après s’être engagé, il cherchait une occasion favorable pour leur livrer Jésus à l’insu de la foule.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Le jour des pains sans levain, où l’on devait immoler la Pâque, arriva,
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8et Jésus envoya Pierre et Jean, en disant: Allez nous préparer la Pâque, afin que nous la mangions.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9Ils lui dirent: Où veux-tu que nous la préparions?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Il leur répondit: Voici, quand vous serez entrés dans la ville, vous rencontrerez un homme portant une cruche d’eau; suivez-le dans la maison où il entrera,
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11et vous direz au maître de la maison: Le maître te dit: Où est le lieu où je mangerai la Pâque avec mes disciples?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12Et il vous montrera une grande chambre haute, meublée: c’est là que vous préparerez la Pâque.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Ils partirent, et trouvèrent les choses comme il le leur avait dit; et ils préparèrent la Pâque.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14L’heure étant venue, il se mit à table, et les apôtres avec lui.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15Il leur dit: J’ai désiré vivement manger cette Pâque avec vous, avant de souffrir;
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16car, je vous le dis, je ne la mangerai plus, jusqu’à ce qu’elle soit accomplie dans le royaume de Dieu.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17Et, ayant pris une coupe et rendu grâces, il dit: Prenez cette coupe, et distribuez-la entre vous;
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18car, je vous le dis, je ne boirai plus désormais du fruit de la vigne, jusqu’à ce que le royaume de Dieu soit venu.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19Ensuite il prit du pain; et, après avoir rendu grâces, il le rompit, et le leur donna, en disant: Ceci est mon corps, qui est donné pour vous; faites ceci en mémoire de moi.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20Il prit de même la coupe, après le souper, et la leur donna, en disant: Cette coupe est la nouvelle alliance en mon sang, qui est répandu pour vous.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21Cependant voici, la main de celui qui me livre est avec moi à cette table.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22Le Fils de l’homme s’en va selon ce qui est déterminé. Mais malheur à l’homme par qui il est livré!
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23Et ils commencèrent à se demander les uns aux autres qui était celui d’entre eux qui ferait cela.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Il s’éleva aussi parmi les apôtres une contestation: lequel d’entre eux devait être estimé le plus grand?
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Jésus leur dit: Les rois des nations les maîtrisent, et ceux qui les dominent sont appelés bienfaiteurs.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26Qu’il n’en soit pas de même pour vous. Mais que le plus grand parmi vous soit comme le plus petit, et celui qui gouverne comme celui qui sert.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Car quel est le plus grand, celui qui est à table, ou celui qui sert? N’est-ce pas celui qui est à table? Et moi, cependant, je suis au milieu de vous comme celui qui sert.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28Vous, vous êtes ceux qui avez persévéré avec moi dans mes épreuves;
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29c’est pourquoi je dispose du royaume en votre faveur, comme mon Père en a disposé en ma faveur,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30afin que vous mangiez et buviez à ma table dans mon royaume, et que vous soyez assis sur des trônes, pour juger les douze tribus d’Israël.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31Le Seigneur dit: Simon, Simon, Satan vous a réclamés, pour vous cribler comme le froment.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32Mais j’ai prié pour toi, afin que ta foi ne défaille point; et toi, quand tu seras converti, affermis tes frères.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Seigneur, lui dit Pierre, je suis prêt à aller avec toi et en prison et à la mort.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34Et Jésus dit: Pierre, je te le dis, le coq ne chantera pas aujourd’hui que tu n’aies nié trois fois de me connaître.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35Il leur dit encore: Quand je vous ai envoyés sans bourse, sans sac, et sans souliers, avez-vous manqué de quelque chose? Ils répondirent: De rien.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36Et il leur dit: Maintenant, au contraire, que celui qui a une bourse la prenne et que celui qui a un sac le prenne également, que celui qui n’a point d’épée vende son vêtement et achète une épée.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37Car, je vous le dis, il faut que cette parole qui est écrite s’accomplisse en moi: Il a été mis au nombre des malfaiteurs. Et ce qui me concerne est sur le point d’arriver.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38Ils dirent: Seigneur, voici deux épées. Et il leur dit: Cela suffit.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39Après être sorti, il alla, selon sa coutume, à la montagne des oliviers. Ses disciples le suivirent.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Lorsqu’il fut arrivé dans ce lieu, il leur dit: Priez, afin que vous ne tombiez pas en tentation.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41Puis il s’éloigna d’eux à la distance d’environ un jet de pierre, et, s’étant mis à genoux, il pria,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42disant: Père, si tu voulais éloigner de moi cette coupe! Toutefois, que ma volonté ne se fasse pas, mais la tienne.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Alors un ange lui apparut du ciel, pour le fortifier.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44Étant en agonie, il priait plus instamment, et sa sueur devint comme des grumeaux de sang, qui tombaient à terre.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45Après avoir prié, il se leva, et vint vers les disciples, qu’il trouva endormis de tristesse,
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46et il leur dit: Pourquoi dormez-vous? Levez-vous et priez, afin que vous ne tombiez pas en tentation.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Comme il parlait encore, voici, une foule arriva; et celui qui s’appelait Judas, l’un des douze, marchait devant elle. Il s’approcha de Jésus, pour le baiser.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Et Jésus lui dit: Judas, c’est par un baiser que tu livres le Fils de l’homme!
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Ceux qui étaient avec Jésus, voyant ce qui allait arriver, dirent: Seigneur, frapperons-nous de l’épée?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50Et l’un d’eux frappa le serviteur du souverain sacrificateur, et lui emporta l’oreille droite.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51Mais Jésus, prenant la parole, dit: Laissez, arrêtez! Et, ayant touché l’oreille de cet homme, il le guérit.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Jésus dit ensuite aux principaux sacrificateurs, aux chefs des gardes du temple, et aux anciens, qui étaient venus contre lui: Vous êtes venus, comme après un brigand, avec des épées et des bâtons.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53J’étais tous les jours avec vous dans le temple, et vous n’avez pas mis la main sur moi. Mais c’est ici votre heure, et la puissance des ténèbres.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Après avoir saisi Jésus, ils l’emmenèrent, et le conduisirent dans la maison du souverain sacrificateur. Pierre suivait de loin.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Ils allumèrent du feu au milieu de la cour, et ils s’assirent. Pierre s’assit parmi eux.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Une servante, qui le vit assis devant le feu, fixa sur lui les regards, et dit: Cet homme était aussi avec lui.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57Mais il le nia disant: Femme, je ne le connais pas.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58Peu après, un autre, l’ayant vu, dit: Tu es aussi de ces gens-là. Et Pierre dit: Homme, je n’en suis pas.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59Environ une heure plus tard, un autre insistait, disant: Certainement cet homme était aussi avec lui, car il est Galiléen.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Pierre répondit: Homme, je ne sais ce que tu dis. Au même instant, comme il parlait encore, le coq chanta.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61Le Seigneur, s’étant retourné, regarda Pierre. Et Pierre se souvint de la parole que le Seigneur lui avait dite: Avant que le coq chante aujourd’hui, tu me renieras trois fois.
62И изишавши напоље плака горко.
62Et étant sorti, il pleura amèrement.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63Les hommes qui tenaient Jésus se moquaient de lui, et le frappaient.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64Ils lui voilèrent le visage, et ils l’interrogeaient, en disant: Devine qui t’a frappé.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65Et ils proféraient contre lui beaucoup d’autres injures.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66Quand le jour fut venu, le collège des anciens du peuple, les principaux sacrificateurs et les scribes, s’assemblèrent, et firent amener Jésus dans leur sanhédrin.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67Ils dirent: Si tu es le Christ, dis-le nous. Jésus leur répondit: Si je vous le dis, vous ne le croirez pas;
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68et, si je vous interroge, vous ne répondrez pas.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69Désormais le Fils de l’homme sera assis à la droite de la puissance de Dieu.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70Tous dirent: Tu es donc le Fils de Dieu? Et il leur répondit: Vous le dites, je le suis.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71Alors ils dirent: Qu’avons-nous encore besoin de témoignage? Nous l’avons entendu nous-mêmes de sa bouche.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.