Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Gouel ar bara hep goell, anvet ar Pask, a dostae.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2Ar veleien vras hag ar skribed a glaske penaos e c'helljent lakaat Jezuz d'ar marv; rak doujañ a raent ar bobl.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Met Satan a yeas e Judaz, lesanvet Iskariod, unan eus an daouzek;
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4hag ez eas, hag e komzas gant ar veleien vras ha gant pennoù ar warded, diwar an doare ma en lakaje etre o daouarn.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5Laouen e voent a gement-se, hag e tivizjont reiñ arc'hant dezhañ.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6Eñ a roas e c'her, hag e klaske an tu dereat evit e reiñ dezho hep ma ouije ar bobl.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Koulskoude, deiz ar bara hep goell a zeuas, ma oa ret aberzhañ ar Pask,
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8ha Jezuz a gasas Pêr ha Yann, o lavarout: It da fichañ deomp ar Pask, evit ma tebrimp anezhañ.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9Int a lavaras dezhañ: Pelec'h e c'hoantaez e fichfemp anezhañ?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Eñ a lavaras dezho: Pa'z eot e kêr, ec'h erruo ganeoc'h un den o tougen ur podad dour; heuilhit-eñ en ti ma'z aio ennañ,
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11ha lavarit da vestr an ti: Ar Mestr a lavar dit: Pelec'h emañ al lec'h ma tebrin ennañ ar Pask gant va diskibien?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12Hag e tiskouezo deoc'h ur gambr uhel, bras ha kempennet; fichit eno ar Pask.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Int eta o vezañ aet kuit, a gavas an traoù evel m'en devoa lavaret dezho, hag e fichjont ar Pask.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14Pa voe deuet an eur, en em lakaas ouzh taol, hag an daouzek abostol a oa gantañ.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15Hag e lavaras dezho: C'hoantaet kalz em eus debriñ ar Pask-mañ ganeoc'h, a-raok ma c'houzañvin.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16Rak me a lavar deoc'h, ne zebrin ken anezhañ, betek e vo graet e rouantelezh Doue.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17Hag o vezañ kemeret an hanaf ha trugarekaet, e lavaras: Kemerit anezhañ ha lodennit anezhañ etrezoc'h.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18Rak me a lavar deoc'h, n'evin mui eus frouezh ar gwini, ken na vo deuet rouantelezh Doue.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19Neuze e kemeras bara hag, o vezañ trugarekaet, e torras anezhañ, hag en roas dezho, o lavarout: Hemañ eo va c'horf, an hini a zo roet evidoc'h; grit kement-mañ en eñvor ac'hanon.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20En hevelep doare, goude bezañ koaniet, e roas dezho an hanaf, o lavarout: An hanaf-mañ eo an emglev nevez em gwad, an hini a zo skuilhet evidoc'h.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21Met setu, dorn an hini am gwerzh a zo ouzh an daol-mañ ganin.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22Evit ar pezh a zo eus Mab an den, mont a ra, evel ma'z eo merket; met gwalleur d'an den ma'z eo gwerzhet drezañ!
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23Hag en em lakajont da c'houlenn an eil ouzh egile pehini anezho a raje kement-se.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Sevel a reas ivez un tabut etrezo, evit gouzout pehini anezho a dlee bezañ galvet ar brasañ.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Met eñ a lavaras dezho: Rouaned ar bobloù a vestroni anezho, hag ar re o deus galloud warno a zo galvet madoberourien.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26Met c'hwi, na rit ket evel-se; ra vo ar brasañ en ho touez evel ar bihanañ, hag an hini a ren evel an hini a servij.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Rak pehini eo ar brasañ, an hini a zo ouzh taol, pe an hini a servij? N'eo ket an hini a zo ouzh taol? Ha koulskoude me a zo en ho touez evel an hini a servij.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28C'hwi eo ar re a zo chomet ganin em amprouadurioù,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29ha me a reizh deoc'h ar rouantelezh, evel ma en deus an Tad reizhet din,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30evit ma tebrot ha ma'c'h evot ouzh va zaol em rouantelezh, ha ma viot azezet war dronioù, o varn daouzek meuriad Israel.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31An Aotrou a lavaras ivez: Simon, Simon, setu, Satan en deus goulennet ho tremen dre ar c'hrouer evel ar gwinizh.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32Met pedet em eus evidout evit na zesfailho ket da feiz. Te eta, pa vi distroet, kreñva da vreudeur.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Pêr a lavaras dezhañ: Aotrou, me a zo prest da vont ganit, ha d'ar prizon ha d'ar marv.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34Met Jezuz a lavaras dezhañ: Pêr, me en lavar dit, ar c'hilhog ne gano ket hiziv, na'z po nac'het teir gwech d'anavezout ac'hanon.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35Neuze e lavaras dezho: Pa em eus ho kaset hep yalc'h, hep sac'h, hag hep botoù, daoust hag un dra bennak a zo bet manket deoc'h? Int a respontas: Netra.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36Met bremañ, emezañ, an hini en deus ur yalc'h, ra he c'hemero, hag en hevelep doare an hini en deus ur sac'h; hag an hini n'en deus ket ur c'hleze, ra werzho e vantell ha preno unan.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37Rak me a lavar deoc'h, eo ret c'hoazh d'ar pezh a zo skrivet bezañ peurc'hraet ennon: Lakaet eo bet e renk an dorfedourien.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38Hag e lavarjont: Aotrou, setu daou gleze. Eñ a lavaras dezho: A-walc'h eo.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39Neuze Jezuz, o vezañ aet er-maez, a yeas, hervez e c'hiz, da Venez an Olived, hag e ziskibien a heulias anezhañ.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Pa voe erruet el lec'h-se, e lavaras dezho: Pedit evit na gouezhot ket en temptadur.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41Neuze e pellaas diouto war-dro hed un taol-maen, hag, o taoulinañ, e pede,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42o lavarout: Tad, mar fell dit pellaat an hanaf-se diouzhin! Koulskoude, ra ne vo ket graet va bolontez, met da hini.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Un ael eus an neñv en em ziskouezas dezhañ evit e greñvaat.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44Gwasket gant an anken, e pede kalz startoc'h; hag e teuas dezhañ ur c'hwezenn evel beradennoù gwad, hag a gouezhe war an douar.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45O vezañ savet eus e bedenn, e teuas etrezek e ziskibien, met o c'havas kousket gant an dristidigezh,
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46hag e lavaras dezho: Perak e kouskit? Savit ha pedit evit na gouezhot ket en temptadur.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Evel ma komze c'hoazh, ur vandenn a zeuas, hag an hini a c'halved Judaz, unan eus an daouzek, a gerzhe a-raok dezho; hag e tostaas ouzh Jezuz evit pokat dezhañ.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Jezuz a lavaras dezhañ: Judaz, gwerzhañ a rez Mab an den dre ur pok?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Ar re a oa en-dro da Jezuz, o welout ar pezh a yae da c'hoarvezout, a lavaras dezhañ: Aotrou, ha skeiñ a raimp gant ar c'hleze?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50Hag unan anezho a skoas servijer ar beleg-meur, hag a droc'has dezhañ e skouarn dehou.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51Met Jezuz, o kemer ar gomz, a lavaras: Paouezit! Hag o vezañ stoket ouzh skouarn ar servijer, e yac'haas anezhañ.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Neuze Jezuz a lavaras d'ar veleien vras, da gabitened an templ, ha d'an henaourien, a oa deuet a-enep dezhañ: Deuet oc'h gant klezeier ha gant bizhier, evel war-lerc'h ul laer.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53Bemdez e oan en ho touez en templ, ha n'hoc'h eus ket lakaet ho taouarn warnon. Met houmañ eo hoc'h eur, ha galloud an deñvalijenn.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Neuze e krogjont ennañ, hag e kasjont anezhañ da di ar beleg-meur. Pêr a heulie a-bell.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Pa o devoe enaouet tan e-kreiz ar porzh, ha ma voent azezet a-unan, Pêr a azezas en o zouez.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Ur vatezh, o welout anezhañ e-kichen an tan, hag o sellout pizh outañ, a lavaras: Hemañ a oa ivez gant an den-se.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57Met eñ a zinac'has Jezuz, o lavarout: Gwreg, n'anavezan ket anezhañ.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58Un nebeut goude, unan all, o vezañ e welet, a lavaras: Te a zo ivez eus an dud-se. Met Pêr a lavaras: O den, ned on ket.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59War-dro un eur goude, unan all a destenias o lavarout: A dra sur, hemañ a oa ivez gantañ, rak Galileat eo ivez.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Met Pêr a lavaras: O den, n'ouzon ket petra a lavarez. Ha kerkent, evel ma komze c'hoazh, ar c'hilhog a ganas.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61An Aotrou, o vezañ distroet, a sellas ouzh Pêr; ha Pêr en devoe soñj eus komz an Aotrou, ha penaos en devoa lavaret dezhañ: A-raok ma kano ar c'hilhog, ez po va dinac'het teir gwech.
62И изишавши напоље плака горко.
62Hag o vezañ aet er-maez, e ouelas gant c'hwervder.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63Neuze an dud a zalc'he Jezuz, a rae goap anezhañ, hag a skoe warnañ.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64O vezañ e vouchet, e skoent war e zremm, hag e c'houlennent outañ: Divin piv eo an hini en deus da skoet.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65Hag e lavarent kalz a draoù a-enep dezhañ, en ur zroukkomz en e enep.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66Adalek ma voe deuet an deiz, kuzul henaourien ar bobl, ar veleien vras hag ar skribed en em zastumas hag a reas Jezuz dont dirak ar sanedrin;
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67lavarout a rejont dezhañ: Mar dout ar C'hrist, lavar deomp. Eñ a respontas dezho: Mar en lavaran deoc'h, n'en kredot ket,
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68ha mar goulennan ouzhoc'h ivez, ne respontot ket din, [ha ne'm lezot ket da vont].
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69Diwar vremañ, Mab an den a vo azezet a-zehou da c'halloud Doue.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70Neuze e lavarjont holl: Te eo eta Mab Doue? Eñ a respontas dezho: C'hwi a lavar hoc'h-unan, bez' ez on.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71Neuze e lavarjont: Da betra hon eus c'hoazh ezhomm a desteni, pa'z eo gwir hon eus e glevet eus e c'henou?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.