Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Y ESTABA cerca el día de la fiesta de los ázimos, que se llama la Pascua.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2Y los príncipes de los sacerdotes y los escribas buscaban cómo le matarían; mas tenían miedo del pueblo.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Y entró Satanás en Judas, por sobrenombre Iscariote, el cual era uno del número de los doce;
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4Y fué, y habló con los príncipes de los sacerdotes, y con los magistrados, de cómo se lo entregaría.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5Los cuales se holgaron, y concertaron de darle dinero.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6Y prometió, y buscaba oportunidad para entregarle á ellos sin bulla.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Y vino el día de los ázimos, en el cual era necesario matar la pascua.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8Y envió á Pedro y á Juan, diciendo: Id, aparejadnos la pascua para que comamos.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9Y ellos le dijeron: ¿Dónde quieres que aparejemos?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Y él les dijo: He aquí cuando entrareis en la ciudad, os encontrará un hombre que lleva un cántaro de agua: seguidle hasta la casa donde entrare,
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11Y decid al padre de la familia de la casa: El Maestro te dice: ¿Dónde está el aposento donde tengo de comer la pascua con mis discípulos?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12Entonces él os mostrará un gran cenáculo aderezado; aparejad allí.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Fueron pues, y hallaron como les había dicho; y aparejaron la pascua.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14Y como fué hora, sentóse á la mesa, y con él los apóstoles.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15Y les dijo: En gran manera he deseado comer con vosotros esta pascua antes que padezca;
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16Porque os digo que no comeré más de ella, hasta que se cumpla en el reino de Dios.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17Y tomando el vaso, habiendo dado gracias, dijo: Tomad esto, y partidlo entre vosotros;
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18Porque os digo, que no beberé más del fruto de la vid, hasta que el reino de Dios venga.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19Y tomando el pan, habiendo dado gracias, partió, y les dió, diciendo: Esto es mi cuerpo, que por vosotros es dado: haced esto en memoria de mí.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20Asimismo también el vaso, después que hubo cenado, diciendo: Este vaso es el nuevo pacto en mi sangre, que por vosotros se derrama.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21Con todo eso, he aquí la mano del que me entrega, conmigo en la mesa.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22Y á la verdad el Hijo del hombre va, según lo que está determinado; empero ¡ay de aquel hombre por el cual es entregado!
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23Ellos entonces comenzaron á preguntar entre sí, cuál de ellos sería el que había de hacer esto.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Y hubo entre ellos una contienda, quién de ellos parecía ser el mayor.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Entonces él les dijo: Los reyes de las gentes se enseñorean de ellas; y los que sobre ellas tienen potestad, son llamados bienhechores:
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26Mas vosotros, no así: antes el que es mayor entre vosotros, sea como el más mozo; y el que es príncipe, como el que sirve.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Porque, ¿cuál es mayor, el que se sienta á la mesa, ó el que sirve? ¿No es el que se sienta á la mesa? Y yo soy entre vosotros como el que sirve.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28Empero vosotros sois los que habéis permanecido conmigo en mis tentaciones:
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29Yo pues os ordeno un reino, como mi Padre me lo ordenó á mí ,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30Para que comáis y bebáis en mi mesa en mi reino, y os sentéis sobre tronos juzgando á las doce tribus de Israel.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31Dijo también el Señor: Simón, Simón, he aquí Satanás os ha pedido para zarandaros como á trigo;
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32Mas yo he rogado por ti que tu fe no falte: y tú, una vez vuelto, confirma á tus hermanos.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Y él le dijo: Señor, pronto estoy á ir contigo aun á cárcel y á muerte.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34Y él dijo: Pedro, te digo que el gallo no cantará hoy antes que tú niegues tres veces que me conoces.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35Y á ellos dijo: Cuando os envié sin bolsa, y sin alforja, y sin zapatos, ¿os faltó algo? Y ellos dijeron: Nada.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36Y les dijo: Pues ahora, el que tiene bolsa, tómela, y también la alforja, y el que no tiene, venda su capa y compre espada.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37Porque os digo, que es necesario que se cumpla todavía en mí aquello que está escrito: Y con los malos fué contado: porque lo que está escrito de mí, cumplimiento tiene.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38Entonces ellos dijeron: Señor, he aquí dos espadas. Y él les dijo: Basta.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39Y saliendo, se fué, como solía, al monte de las Olivas; y sus discípulos también le siguieron.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Y como llegó á aquel lugar, les dijo: Orad que no entréis en tentación.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41Y él se apartó de ellos como un tiro de piedra; y puesto de rodillas oró,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42Diciendo: Padre, si quieres, pasa este vaso de mí; empero no se haga mi voluntad, sino la tuya.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Y le apareció un ángel del cielo confortándole.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44Y estando en agonía, oraba más intensamente: y fué su sudor como grandes gotas de sangre que caían hasta la tierra.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45Y como se levantó de la oración, y vino á sus discípulos, hallólos durmiendo de tristeza;
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46Y les dijo: ¿Por qué dormís? Levantaos, y orad que no entréis en tentación.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Estando él aún hablando, he aquí una turba; y el que se llamaba Judas, uno de los doce, iba delante de ellos; y llegóse á Jesús para besarlo.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Entonces Jesús le dijo: Judas, ¿con beso entregas al Hijo del hombre?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Y viendo los que estaban con él lo que había de ser, le dijeron: Señor, ¿heriremos á cuchillo?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50Y uno de ellos hirió á un siervo del príncipe de los sacerdotes, y le quitó la oreja derecha.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51Entonces respondiendo Jesús, dijo: Dejad hasta aquí. Y tocando su oreja, le sanó.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Y Jesús dijo á los que habían venido á él, los príncipes de los sacerdotes, y los magistrados del templo, y los ancianos: ¿Como á ladrón habéis salido con espadas y con palos?
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53Habiendo estado con vosotros cada día en el templo, no extendisteis las manos contra mí; mas ésta es vuestra hora, y la potestad de las tinieblas.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Y prendiéndole trajéronle, y metiéronle en casa del príncipe de los sacerdotes. Y Pedro le seguía de lejos.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Y habiendo encendido fuego en medio de la sala, y sentándose todos alrededor, se sentó también Pedro entre ellos.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Y como una criada le vió que estaba sentado al fuego, fijóse en él, y dijo: Y éste con él estaba.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57Entonces él lo negó, diciendo: Mujer, no le conozco.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58Y un poco después, viéndole otro, dijo: Y tú de ellos eras. Y Pedro dijo: Hombre, no soy.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59Y como una hora pasada otro afirmaba, diciendo: Verdaderamente también éste estaba con él, porque es Galileo.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Y Pedro dijo: Hombre, no sé qué dices. Y luego, estando él aún hablando, el gallo cantó.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61Entonces, vuelto el Señor, miró á Pedro: y Pedro se acordó de la palabra del Señor como le había dicho: Antes que el gallo cante, me negarás tres veces.
62И изишавши напоље плака горко.
62Y saliendo fuera Pedro, lloró amargamente.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63Y los hombres que tenían á Jesús, se burlaban de él hiriéndole;
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64Y cubriéndole, herían su rostro, y preguntábanle, diciendo: Profetiza quién es el que te hirió.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65Y decían otras muchas cosas injuriándole.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66Y cuando fué de día, se juntaron los ancianos del pueblo, y los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y le trajeron á su concilio,
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67Diciendo: ¿Eres tú el Cristo? dínos lo . Y les dijo: Si os lo dijere, no creeréis;
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68Y también si os preguntare, no me responderéis, ni me soltaréis:
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69Mas después de ahora el Hijo del hombre se asentará á la diestra de la potencia de Dios.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70Y dijeron todos: ¿Luego tú eres Hijo de Dios? Y él les dijo: Vosotros decís que yo soy.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71Entonces ellos dijeron: ¿Qué más testimonio deseamos? porque nosotros lo hemos oído de su boca.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.