Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1Y EL primer día de la semana, muy de mañana, vinieron al sepulcro, trayendo las drogas aromáticas que habían aparejado, y algunas otras mujeres con ellas.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2Y hallaron la piedra revuelta del sepulcro.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3Y entrando, no hallaron el cuerpo del Señor Jesús.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4Y aconteció, que estando ellas espantadas de esto, he aquí se pararon junto á ellas dos varones con vestiduras resplandecientes;
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5Y como tuviesen ellas temor, y bajasen el rostro á tierra, les dijeron: ¿Por qué buscáis entre los muertos al que vive?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6No está aquí, mas ha resucitado: acordaos de lo que os habló, cuando aun estaba en Galilea,
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7Diciendo: Es menester que el Hijo del hombre sea entregado en manos de hombres pecadores, y que sea crucificado, y resucite al tercer día.
8И опоменуше се речи Његових.
8Entonces ellas se acordaron de sus palabras,
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9Y volviendo del sepulcro, dieron nuevas de todas estas cosas á los once, y á todos los demás.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Y eran María Magdalena, y Juana, y María madre de Jacobo, y las demás con ellas, las que dijeron estas cosas á los apóstoles.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Mas á ellos les parecían como locura las palabras de ellas, y no las creyeron.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Pero levantándose Pedro, corrió al sepulcro: y como miró dentro, vió solos los lienzos echados; y se fué maravillándose de lo que había sucedido.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13Y he aquí, dos de ellos iban el mismo día á una aldea que estaba de Jerusalem sesenta estadios, llamada Emmaús.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14E iban hablando entre sí de todas aquellas cosas que habían acaecido.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15Y aconteció que yendo hablando entre sí, y preguntándose el uno al otro, el mismo Jesús se llegó, é iba con ellos juntamente.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Mas los ojos de ellos estaban embargados, para que no le conociesen.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Y díjoles: ¿Qué pláticas son estas que tratáis entre vosotros andando, y estáis tristes?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Y respondiendo el uno, que se llamaba Cleofas, le dijo: ¿Tú sólo peregrino eres en Jerusalem, y no has sabido las cosas que en ella han acontecido estos días?
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19Entonces él les dijo: ¿Qué cosas? Y ellos le dijeron: De Jesús Nazareno, el cual fué varón profeta, poderoso en obra y en palabra delante de Dios y de todo el pueblo;
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20Y cómo le entregaron los príncipes de los sacerdotes y nuestros príncipes á condenación de muerte, y le crucificaron.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21Mas nosotros esperábamos que él era el que había de redimir á Israel: y ahora sobre todo esto, hoy es el tercer día que esto ha acontecido.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Aunque también unas mujeres de los nuestros nos han espantado, las cuales antes del día fueron al sepulcro:
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23Y no hallando su cuerpo, vinieron diciendo que también habían visto visión de ángeles, los cuales dijeron que él vive.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24Y fueron algunos de los nuestros al sepulcro, y hallaron así como las mujeres habían dicho; mas á él no le vieron.
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Entonces él les dijo: ¡Oh insensatos, y tardos de corazón para creer todo lo que los profetas han dicho!
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26¿No era necesario que el Cristo padeciera estas cosas, y que entrara en su gloria?
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27Y comenzando desde Moisés, y de todos los profetas, declarábales en todas las Escrituras lo que de él decían.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28Y llegaron á la aldea á donde iban: y él hizo como que iba más lejos.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Mas ellos le detuvieron por fuerza, diciendo: Quédate con nosotros, porque se hace tarde, y el día ya ha declinado. Entró pues á estarse con ellos.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30Y aconteció, que estando sentado con ellos á la mesa, tomando el pan, bendijo, y partió, y dióles.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31Entonces fueron abiertos los ojos de ellos, y le conocieron; mas él se desapareció de los ojos de ellos.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32Y decían el uno al otro: ¿No ardía nuestro corazón en nosotros, mientras nos hablaba en el camino, y cuando nos abría las Escrituras?
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33Y levantándose en la misma hora, tornáronse á Jerusalem, y hallaron á los once reunidos, y á los que estaban con ellos.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34Que decían: Ha resucitado el Señor verdaderamente, y ha aparecido á Simón.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35Entonces ellos contaban las cosas que les habían acontecido en el camino, y cómo había sido conocido de ellos al partir el pan.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36Y entre tanto que ellos hablaban estas cosas, él se puso en medio de ellos, y les dijo: Paz á vosotros.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Entonces ellos espantados y asombrados, pensaban que veían espíritu.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Mas él les dice: ¿Por qué estáis turbados, y suben pensamientos á vuestros corazones?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Mirad mis manos y mis pies, que yo mismo soy: palpad, y ved; que el espíritu ni tiene carne ni huesos, como veis que yo tengo.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40Y en diciendo esto, les mostró las manos y los pies.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Y no creyéndolo aún ellos de gozo, y maravillados, díjoles: ¿Tenéis aquí algo de comer?
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Entonces ellos le presentaron parte de un pez asado, y un panal de miel.
43И узевши изједе пред њима.
43Y él tomó, y comió delante de ellos.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44Y él les dijo: Estas son las palabras que os hablé, estando aún con vosotros: que era necesario que se cumpliesen todas las cosas que están escritas de mí en la ley de Moisés, y en los profetas, y en los salmos.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Entonces les abrió el sentido, para que entendiesen las Escrituras;
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46Y díjoles: Así está escrito, y así fué necesario que el Cristo padeciese, y resucitase de los muertos al tercer día;
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47Y que se predicase en su nombre el arrepentimiento y la remisión de pecados en todas las naciones, comenzando de Jerusalem.
48А ви сте сведоци овоме.
48Y vosotros sois testigos de estas cosas.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49Y he aquí, yo enviaré la promesa de mi Padre sobre vosotros: mas vosotros asentad en la ciudad de Jerusalem, hasta que seáis investidos de potencia de lo alto.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50Y sacólos fuera hasta Bethania, y alzando sus manos, los bendijo.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51Y aconteció que bendiciéndolos, se fué de ellos; y era llevado arriba al cielo.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Y ellos, después de haberle adorado, se volvieron á Jerusalem con gran gozo;
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53Y estaban siempre en el templo, alabando y bendiciendo á Dios. Amén.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.