Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1Ni sarihto thung ih ni hmaloe koek, khawnthaw ah, nongpatanawk loe kalah nongpatanawk hoi nawnto, a sak o ih hmuihoihtuinawk to sin o moe, taprong ah caeh o.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2Taprong ah a phak o naah kamlet ving tangqom kraenghaih thlung to a hnuk o.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3Nihcae loe a thungah akun o, toe Angraeng Jesu ih qok to hnu o ai.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4Nihcae dawnraihaih hoiah oh o nathuem ah, khenah, a aengh kampha kahni angkhuk kami hnetto nihcae taengah angdoet:
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5nihcae loe zit o moe, a mikhmai long ah akuep o, to naah nihnik mah nongpatanawk khaeah, Tikhoe kadueh kaminawk salakah kahing kami na pakrong o loe?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6Anih loe haeah om ai, angthawk boeh: Kami Capa loe kazae kaminawk ban ah paek o ueloe, thinglam pongah takhing o tih, toe ni thumto naah angthawk let tih, tiah Kalili prae ah a oh naah, ang thuih o ih lok to poek oh, tiah a naa.
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
no verse 7 in this text
8И опоменуше се речи Његових.
8To naah a thuih ih loknawk to nihcae mah panoek o let,
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9taprong hoiah amlaem o moe, toah kaom hmuen kawngnawk boih to kami hatlaito hoi kalah kaminawk khaeah a thuih pae o.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Toah kaom nongpatanawk thungah Meri Magdalene, Joanna, Jokob amno Meri hoi nihcae hoi nawnto kaom nongpatanawk athum o, nihcae mah patoeh ih kaminawk khaeah thuih pae o.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Toe nihcae mah thuih pae o ih loknawk to amsawn ah poek o pongah, nongpatanawk ih lok to nihcae mah tang pae o ai.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Piter loe angthawk moe, taprong ah cawnh; bih tathuk moe, khet naah, anih ayawhaih puu kahni khue to a hnuk, anih mah to tiah kaom hmuen to hnuk naah dawnrai moe, im ah amlaem.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13Khenah, to na niah nihcae thung ih kami long hnetto loe, Jerusalem hoiah meng sarihto kangthla, Emmau, tiah kawk ih avang ah caeh hoi.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14A caeh hoi li naah toah kaom hmuen kawngnawk boih to a thuih hoi.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15Nihnik mah thuih hoi moe, poek hoi li naah, Jesu angmah roe to angzoh moe, nihnik hoi nawnto a caeh.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Toe nihnik mah Anih to panoek hoi han ai ah nihnik ih mik to amtuengsak ai.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Anih mah nihnik khaeah, Lam na caeh hoi naah tih lok maw na caep hoi moe, palung na set hoi? tiah a naa.
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Kleopa, tiah ahmin kaom kami mah anih khaeah, Jerusalem ah angvin ah na oh to mah, vaihi thuem ah kaom hmuen kawng to na panoek ai maw? tiah a naa.
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19Anih mah nihnik khaeah, Tih hmuen kawngnawk maw? tiah a naa. Nihnik mah anih khaeah, Nazareth Jesu kawng, anih loe Sithaw hoi kaminawk boih hmaa ah thacakhaih hoiah toksak moe, lok a thuih.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20Kalen koek qaima hoi aicae ukkungnawk mah anih to hum hanah paek o, anih loe thinglam pongah takhing o.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21Toe kaicae mah loe anih loe Israel kaminawk akrang kami ni, tiah oephaih ka tawnh o: hae tiah kaom hmuen loe vaihni hoiah loe ni thumto oh boeh.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Ue, khawnthaw ah taprong ah kacaeh, kaicae thung ih thoemto nongpatanawk mah doeh dawn ang rai o sak;
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23nihcae mah anih ih qok to hnu o ai, nihcae im ah amlaem o naah, Anih loe hing let boeh, tiah thuikung van kaminawk to ka hnuk o, tiah a thuih o.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24Kaicae thung ih thoemto kaminawk to taprong ah caeh o, nongpatanawk mah thuih o ih baktih toengah kaom hmuen to a hnuk o: toe Anih to hnu o ai, tiah thuih pae hoi.
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Anih mah nihnik khaeah, Kamthunawk, Tahmaanawk mah thuih o ih loknawk boih tang hanah rai o parai:
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26A lensawkhaih thungah akun hanah, Kri mah hae karai hmuennawk hae tongh mak ai maw? tiah a naa.
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27Mosi hoi kamtong tahmaanawk boih mah thuih ih, Cabu thungah kaom Anih kawng thuih koehhaih loknawk boih to nihnik khaeah a thuih pae.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28A caeh hoi han ih avang phak hoi tom naah, Anih loe avang to poeng hanah a poek.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Toe nihnik mah, Kaihnik hoi nawnto om ah: niduem boeh, kho doeh ving boeh, tiah anih to kaang pae hoi. To pongah anih loe nihnik hoi nawnto oh hanah a caeh.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30Anih buhcaak hanah nihnik hoi nawnto anghnut naah, takaw to a lak, oephaih lawkthuih moe, a aeh pacoengah, nihnik hanah a paek.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31To naah a mik amtueng hoi moe, Anih to panoek hoi; anih loe nihnik khae hoiah anghmat pae ving.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32Loklam ah anih mah cabu thung ih loknawk aihnik khaeah thuih naah, aihnik ih palung loe hmai mah kang ih baktiah oh roe na ai maw? tiah maeto hoi maeto thuih hoi.
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33Nihnik loe angthawk hoi moe, Jerusalem ah amlaem hoi, toah kami hatlaito hoi nawnto kaom kalah kaminawk to a hnuk hoi,
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34nihnik mah, Angraeng loe angthawk tangtang boeh, Simon khaeah amtueng pae, tiah a thuih hoi.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35Nihnik mah loklam ah kaom hmuennawk, takaw a aeh naah Anih panoek hoi haih kawngnawk to nihcae khaeah thuih pae hoi.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36To loknawk a thuih o li naah, Jesu angmah roe to nihcae salakah angdoet, nihcae khaeah, Nangcae khaeah monghaih om nasoe, tiah a naa.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Toe nihcae mah angpae o, zit o moe, ka hnuk o ih loe pakhra mue, tiah a poek o.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Anih mah nihcae khaeah, Tipongah na tasoeh o moe, palunghaenghaih na tawnh o loe?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Ka ban hoi ka khok hae khen oh, kaimah boeh ni: na sui oh loe, khen oh; muithla loe ahuh hoi angan to om ai, toe nang hnuk o ih baktih toengah kai loe ahuh hoi angan ka tawnh, tiah a naa.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40Hae tiah a thuih pacoengah, nihcae khaeah a ban hoi a khok to patuek pae.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Nihcae loe anghoehaih hoi dawnraihaih hoiah oh o, to tiah kaom hmuen to tang o ai. Jesu mah nihcae khaeah, Caak koi buh na tawnh o maw? tiah a naa.
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Nihcae mah anih hanah hmai pahaih ih tanga tetta hoi khoiphae maeto paek o.
43И узевши изједе пред њима.
43Anih mah lak moe, nihcae hma ah caak pae.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44Anih mah nihcae khaeah, Nangcae hoi nawnto ka oh naah, Mosi ih kaalok, Tahmaanawk ih lok, Saam Cabu thungah tarik ih kai kawng loe akoep boih tih, tiah kang thuih o boeh to loe, tiah a naa.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Nihcae mah Cabu thung ih loknawk panoek o thai hanah, anih mah nihcae panoekhaih to paongh pae.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46Nihcae khaeah, Kri loe patangkhang ueloe, ni thumto naah angthawk let tih, tiah tarik ih oh:
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47dawnpakhuemhaih hoi zae tahmenhaih kawng to Jerusalem hoiah amtong ueloe, acaeng kaminawk boih khaeah, anih ih ahmin hoiah taphong o tih.
48А ви сте сведоци овоме.
48Nangcae loe hae hmuennawk hnukung ah na oh o.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49Khenah, Kam Pa lokkamhaih nangcae nuiah kang patoeh: toe ranui bang thacakhaih na hak o ai karoek to, Jerusalem vangpui ah om oh, tiah a naa.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50Anih mah nihcae to Bethany vangpui ah caeh haih, a ban to payangh moe, nihcae to tahamhoihaih a paek.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51Nihcae tahamhoihaih paek nathuem ah, van ah lak tahang boeh pongah, nihcae to a caehtaak.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Nihcae mah anih to bok o, paroeai anghoehaih hoiah Jerusalem ah amlaem o:
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53nihcae loe tempul thungah oh o poe, Sithaw to saphaw o moe, tahamhoihaih paek o. Amen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.