Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1Toah amkhueng paroeai kaminawk loe angthawk o moe, anih to Pilat khaeah caeh o haih.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2Nihcae mah anih to kasae net o, Hae kami mah kaminawk aling moe, Caesar khaeah tamut paek han ai ah lok a thuih, angmah hoi angmah to Kri, Siangpahrang ni, tiah a thuih, tiah a naa o.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Pilat mah anih to lokdueng, Nang loe Judahnawk ih Siangpahrang maw? tiah a naa. Anih mah, Na thuih ih baktiah ka oh, tiah a naa.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Pilat mah kalen koek qaima hoi rangpuinawk khaeah, Hae kami zaehaih ka hnu ai, tiah a naa.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5To naah nihcae mah tha hoi hangh o, Hae kami loe Kalili hoi kamtong hae ahmuen khoek to, Judah prae thung boih ah patukhaih sah kami, minawk ih palungthin pahruek kami ah oh, tiah a naa o.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Pilat mah Kalili, tih ih lok to thaih naah, anih loe Kalili kami maw, tiah a dueng.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7Akra ai ah Jesu loe Herod ukhaih thungah kaom kami ni, tito Pilat mah panoek naah, Anih to Herod khaeah patoeh, Herod loe to nathuem ah Jerusalem ah oh.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Herod mah Jesu to hnuk naah, paroeai oephaih to tawnh: anih khae hoi thaih ih paroeai hmuennawk oh pongah, anih hnuk han koehhaih loe sawk parai boeh; anih mah sak ih dawnrai hmuen to hnuk han a koeh.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9Anih mah pop parai ah lok to dueng; toe Jesu mah anih han tidoeh pathim pae ai.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Qaima hoi ca tarik kaminawk to ahmuen ah angdoet o moe, anih to zaehaih net o.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Herod hoi anih ih misatuh kaminawk mah Jesu to tiah doeh poek o ai, pahnui o thuih, anih hanah kahoih kahni to angkhuk o sak moe, Pilat khaeah patoeh o let.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12To na ni roe ah Pilat hoi Herod loe ampui ah oh hoi: canghniah loe maeto hoi maeto misa ah ni oh hoi.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Pilat loe kalen koek qaima, ukkungnawk hoi kaminawk to nawnto kawk moe, nihcae khaeah,
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14hae kami mah misa angthawk hanah kaminawk to pacuek, tiah na thuih o pongah kai khaeah nang hoih o: khenah, nangcae hma ah anih hae lok ka caek boeh, toe na net o ih zaehaih baktiah hae kami nuiah zaehaih tidoeh ka hnu ai.
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15Herod mah doeh a sakpazaehaih hnu ai: anih khaeah doeh kang patoeh o boeh, khenah, anih mah duek han kakrah sak ih zaehaih tidoeh om ai.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16To pongah anih to ka thuitaek moe, ka prawt han, tiah a naa.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17(To poih thungah anih mah kami maeto rangpuinawk khaeah prawt pae han angaih).
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18To naah nihcae boih mah, Hae kami hae hum ah loe, Barabba to kaicae khae prawt ah, tiah nawnto hang o:
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19(Barabba loe vangpui thungah misa angthawk kami ah oh moe, kami hum pongah thongim ah pakhrak o).
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Pilat mah Jesu to prawt han koeh pongah, nihcae khaeah lokthuih let.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Toe nihcae mah, Thinglam pong takhing ah, thinglam pong takhing ah, tiah hangh o.
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Pilat mah nihcae khaeah vai thumto, Tipongah, hae kami mah tih zaehaih maw sak? Anih hum hanah zaehaih tidoeh ka hnu ai: to pongah anih to ka thuitaek moe, ka prawt han, tiah a naa o.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Toe anih to thinglam pong takhing ah, tiah kanung aep ah a hangh o. To naah rangpuinawk hoi kalen koek qaima ih lok mah pazawk.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24Nihcae mah hnik o ih baktih toengah Pilat mah paroi pae.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25Nihcae mah prawt han hnik o ih, misa angthawk moe, kami hum pongah, thongim ah pakhrak ih Barabba to nihcae khaeah a prawt pae; Jesu to angmacae koeh baktiah sak hanah nihcae khaeah a paek.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26Anih to loklam ah a acaeh o haih li naah, vangta bang hoiah angzo, Cyrene prae ah kaom, Simon to a naeh o moe, Jesu hnukah thinglam aput o sak.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27Paroeai kaminawk anih hnukah bang o, palungset hoiah kaqah nongpatanawk doeh anih hnukah bang o toeng.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Jesu nihcae khaeah angqoi moe, Jerusalem canunawk, kai na qah o haih hmah, nangmacae hoi na caanawk to qah o haih ah.
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29Khenah, nihcae mah, Zokpom vai ai caa kak kaminawk hoi nawkta tahnu naesak vai ai nongpatanawk loe tahamhoih o, tiah thuih ih ninawk to pha tih.
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30To naah nihcae mah, Maesangnawk khaeah, Kaicae hae tanim thui ah; maesomnawk khaeah, Kaicae hae taet ah, tiah naa o tih.
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Nihcae mah kahing thing to hae tiah sah o nahaeloe, kangqo thing cae loe kawbangah maw sah o tih? tiah a naa.
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32Kami kazae hnik doeh thinglam pong takhing hanah anih hoi nawnto caeh o haih.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33Kalvary, tiah kawk ih ahmuen to phak o naah loe, anih to thinglam pongah takhing o, kami zae hnik doeh bantang bangah maeto, banqoi bangah kalah maeto takhing o toeng.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Jesu mah, Pa, nihcae to tahmen ah; nihcae loe a sak o ih hmuen to panoek o ai, tiah a naa. Taham khethaih phoisa to azuh o moe, anih ih kahni to amzet o.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35Kaminawk loe angdoet o moe, khet o. Ukkungnawk mah anih to pahnui o thuih, kalah kaminawk to a pahlong; Sithaw mah qoih ih, Kri ah om nahaeloe, angmah hoi angmah to amhlong nasoe, tiah a naa o.
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Misatuh kaminawk doeh anih khaeah angzoh o, anih to pahnui o thuih moe, anih hanah kathaw tui to paek o,
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37Judah Siangpahrang ah na oh nahaeloe, nangmah hoi nangmah to amhlong ah, tiah a naa o.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38HAE LOE JUDAHNAWK IH SIANGPAHRANG, tiah Grik ca, Latin ca, Hebru ca hoiah a lu nuiah tarik pae o.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39Thinglam pong takhing ih kami zae maeto mah, Nang loe Kri ah na oh nahaeloe, nangmah hoi nangmah to amhlong ah loe, kaihnik doeh pahlong khae, tiah hang thuih.
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Toe kalah kami zae maeto mah loe anih to zoeh, Sithaw to na zii ai maw, nang loe anih hoi kangvan ah na ai maw danpaekhaih to na tongh?
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41Aihnik loe katoeng lokcaekhaih ni a hak hoi; a sak hoi ih hmuen baktih toengah ni tangqum to a hnuk hoi: toe hae kami loe zaehaih tidoeh sah ai, tiah a naa.
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42To pacoengah anih mah Jesu khaeah, Angraeng, siangpahrang ah na ukhaih prae ah phak naah kai na pahnet hmah, tiah a naa.
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43Jesu mah anih khaeah, Loktang kang thuih, Vaihniah kai hoi nawnto paradise ah na om tih, tiah a naa.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Atue tarukto hoi kamtong takawtto karoek to long nui boih ah khoving.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45Ni aengh anghmat moe, tempul pakaa ih kahni to hnetto ah angsih.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Jesu loe tha hoiah hangh moe, Pa, ka hinghaih Muithla na ban ah kang paek, tiah thuih: to tiah thuih pacoengah a hinghaih qui to apet.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Misatuh angraeng mah to tiah kaom hmuen to hnuk naah, Sithaw to pakoeh moe, Hae loe kami katoeng ni, tiah thuih.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48To ahmuen ah nawnto kaom kaminawk boih mah, to tiah kaom hmuennawk to hnuk o naah, angmacae ih saoek to atumh o moe, amlaem o.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Anih panoek kaminawk boih hoi a hnukbang Kalili prae ih nongpatanawk loe, ahmuen kangthla ah angdoet o moe, to ah kaom hmuennawk to khet o.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Khenah, Joseph, tiah ahmin kaom kami maeto oh, anih loe lok takroekkung maeto ah oh; anih loe kahoih kami, katoeng kami ah oh:
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51(Nihcae lok takroekhaih hoi a sak o ih hmuennawk to anih mah naakrah haih ai:) anih loe Judahnawk ih vangpui, Arimathea ah kaom kami, Sithaw ukhaih prae zing kami ah oh.
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52Anih loe Pilat khaeah caeh moe, Jesu ih qok to hnik.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53Qok to a lak moe, puu kahni hoiah ayaw pacoengah, mi doeh aphum vai ai ih, thlung hoiah thuk ih taprong thungah pasong.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54To ni loe amprikcaihaih niah oh moe, Sabbath ni to anghnai boeh.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Kalili prae hoiah Jesu hnukbang nongpatanawk loe, Joseph hnukah bang o moe, anih ih qok kawbangmaw pasong o, tito khet hanah, taprong ah caeh o.
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56To pacoengah im ah amlaem o moe, hmuihoihtuinawk to a sak o: toe nihcae loe kaalok baktih toengah Sabbath niah loe anghak o.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.