Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1Ils se levèrent tous, et ils conduisirent Jésus devant Pilate.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2Ils se mirent à l’accuser, disant: Nous avons trouvé cet homme excitant notre nation à la révolte, empêchant de payer le tribut à César, et se disant lui-même Christ, roi.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Pilate l’interrogea, en ces termes: Es-tu le roi des Juifs? Jésus lui répondit: Tu le dis.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Pilate dit aux principaux sacrificateurs et à la foule: Je ne trouve rien de coupable en cet homme.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5Mais ils insistèrent, et dirent: Il soulève le peuple, en enseignant par toute la Judée, depuis la Galilée, où il a commencé, jusqu’ici.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Quand Pilate entendit parler de la Galilée, il demanda si cet homme était Galiléen;
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7et, ayant appris qu’il était de la juridiction d’Hérode, il le renvoya à Hérode, qui se trouvait aussi à Jérusalem en ces jours-là.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Lorsque Hérode vit Jésus, il en eut une grande joie; car depuis longtemps, il désirait le voir, à cause de ce qu’il avait entendu dire de lui, et il espérait qu’il le verrait faire quelque miracle.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9Il lui adressa beaucoup de questions; mais Jésus ne lui répondit rien.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Les principaux sacrificateurs et les scribes étaient là, et l’accusaient avec violence.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Hérode, avec ses gardes, le traita avec mépris; et, après s’être moqué de lui et l’avoir revêtu d’un habit éclatant, il le renvoya à Pilate.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12Ce jour même, Pilate et Hérode devinrent amis, d’ennemis qu’ils étaient auparavant.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Pilate, ayant assemblé les principaux sacrificateurs, les magistrats, et le peuple, leur dit:
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14Vous m’avez amené cet homme comme excitant le peuple à la révolte. Et voici, je l’ai interrogé devant vous, et je ne l’ai trouvé coupable d’aucune des choses dont vous l’accusez;
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15Hérode non plus, car il nous l’a renvoyé, et voici, cet homme n’a rien fait qui soit digne de mort.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16Je le relâcherai donc, après l’avoir fait battre de verges.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17A chaque fête, il était obligé de leur relâcher un prisonnier.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18Ils s’écrièrent tous ensemble: Fais mourir celui-ci, et relâche-nous Barabbas.
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19Cet homme avait été mis en prison pour une sédition qui avait eu lieu dans la ville, et pour un meurtre.
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Pilate leur parla de nouveau, dans l’intention de relâcher Jésus.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Et ils crièrent: Crucifie, crucifie-le!
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Pilate leur dit pour la troisième fois: Quel mal a-t-il fait? Je n’ai rien trouvé en lui qui mérite la mort. Je le relâcherai donc, après l’avoir fait battre de verges.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Mais ils insistèrent à grands cris, demandant qu’il fût crucifié. Et leurs cris l’emportèrent:
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24Pilate prononça que ce qu’ils demandaient serait fait.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25Il relâcha celui qui avait été mis en prison pour sédition et pour meurtre, et qu’ils réclamaient; et il livra Jésus à leur volonté.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26Comme ils l’emmenaient, ils prirent un certain Simon de Cyrène, qui revenait des champs, et ils le chargèrent de la croix, pour qu’il la porte derrière Jésus.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27Il était suivi d’une grande multitude des gens du peuple, et de femmes qui se frappaient la poitrine et se lamentaient sur lui.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Jésus se tourna vers elles, et dit: Filles de Jérusalem, ne pleurez pas sur moi; mais pleurez sur vous et sur vos enfants.
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29Car voici, des jours viendront où l’on dira: Heureuses les stériles, heureuses les entrailles qui n’ont point enfanté, et les mamelles qui n’ont point allaité!
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30Alors ils se mettront à dire aux montagnes: Tombez sur nous! Et aux collines: Couvrez-nous!
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Car, si l’on fait ces choses au bois vert, qu’arrivera-t-il au bois sec?
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32On conduisait en même temps deux malfaiteurs, qui devaient être mis à mort avec Jésus.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33Lorsqu’ils furent arrivés au lieu appelé Crâne, ils le crucifièrent là, ainsi que les deux malfaiteurs, l’un à droite, l’autre à gauche.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Jésus dit: Père, pardonne-leur, car ils ne savent ce qu’ils font. Ils se partagèrent ses vêtements, en tirant au sort.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35Le peuple se tenait là, et regardait. Les magistrats se moquaient de Jésus, disant: Il a sauvé les autres; qu’il se sauve lui-même, s’il est le Christ, l’élu de Dieu!
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Les soldats aussi se moquaient de lui; s’approchant et lui présentant du vinaigre,
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37ils disaient: Si tu es le roi des Juifs, sauve-toi toi-même!
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38Il y avait au-dessus de lui cette inscription: Celui-ci est le roi des Juifs.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39L’un des malfaiteurs crucifiés l’injuriait, disant: N’es-tu pas le Christ? Sauve-toi toi-même, et sauve-nous!
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Mais l’autre le reprenait, et disait: Ne crains-tu pas Dieu, toi qui subis la même condamnation?
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41Pour nous, c’est justice, car nous recevons ce qu’ont mérité nos crimes; mais celui-ci n’a rien fait de mal.
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42Et il dit à Jésus: Souviens-toi de moi, quand tu viendras dans ton règne.
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43Jésus lui répondit: Je te le dis en vérité, aujourd’hui tu seras avec moi dans le paradis.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Il était déjà environ la sixième heure, et il y eut des ténèbres sur toute la terre, jusqu’à la neuvième heure.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45Le soleil s’obscurcit, et le voile du temple se déchira par le milieu.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Jésus s’écria d’une voix forte: Père, je remets mon esprit entre tes mains. Et, en disant ces paroles, il expira.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Le centenier, voyant ce qui était arrivé, glorifia Dieu, et dit: Certainement, cet homme était juste.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48Et tous ceux qui assistaient en foule à ce spectacle, après avoir vu ce qui était arrivé, s’en retournèrent, se frappant la poitrine.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Tous ceux de la connaissance de Jésus, et les femmes qui l’avaient accompagné depuis la Galilée, se tenaient dans l’éloignement et regardaient ce qui se passait.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Il y avait un conseiller, nommé Joseph, homme bon et juste,
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51qui n’avait point participé à la décision et aux actes des autres; il était d’Arimathée, ville des Juifs, et il attendait le royaume de Dieu.
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52Cet homme se rendit vers Pilate, et demanda le corps de Jésus.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53Il le descendit de la croix, l’enveloppa d’un linceul, et le déposa dans un sépulcre taillé dans le roc, où personne n’avait encore été mis.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54C’était le jour de la préparation, et le sabbat allait commencer.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Les femmes qui étaient venues de la Galilée avec Jésus accompagnèrent Joseph, virent le sépulcre et la manière dont le corps de Jésus y fut déposé,
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56et, s’en étant retournées, elles préparèrent des aromates et des parfums. Puis elles se reposèrent le jour du sabbat, selon la loi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.