Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1Un de ces jours-là, comme Jésus enseignait le peuple dans le temple et qu’il annonçait la bonne nouvelle, les principaux sacrificateurs et les scribes, avec les anciens, survinrent,
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2et lui dirent: Dis-nous, par quelle autorité fais-tu ces choses, ou qui est celui qui t’a donné cette autorité?
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3Il leur répondit: Je vous adresserai aussi une question.
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4Dites-moi, le baptême de Jean venait-il du ciel, ou des hommes?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5Mais ils raisonnèrent ainsi entre eux: Si nous répondons: Du ciel, il dira: Pourquoi n’avez-vous pas cru en lui?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6Et si nous répondons: Des hommes, tout le peuple nous lapidera, car il est persuadé que Jean était un prophète.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7Alors ils répondirent qu’ils ne savaient d’où il venait.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Et Jésus leur dit: Moi non plus, je ne vous dirai pas par quelle autorité je fais ces choses.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9Il se mit ensuite à dire au peuple cette parabole: Un homme planta une vigne, l’afferma à des vignerons, et quitta pour longtemps le pays.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10Au temps de la récolte, il envoya un serviteur vers les vignerons, pour qu’ils lui donnent une part du produit de la vigne. Les vignerons le battirent, et le renvoyèrent à vide.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11Il envoya encore un autre serviteur; ils le battirent, l’outragèrent, et le renvoyèrent à vide.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12Il en envoya encore un troisième; ils le blessèrent, et le chassèrent.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Le maître de la vigne dit: Que ferai-je? J’enverrai mon fils bien-aimé; peut-être auront-ils pour lui du respect.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Mais, quand les vignerons le virent, ils raisonnèrent entre eux, et dirent: Voici l’héritier; tuons-le, afin que l’héritage soit à nous.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15Et ils le jetèrent hors de la vigne, et le tuèrent. Maintenant, que leur fera le maître de la vigne?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16Il viendra, fera périr ces vignerons, et il donnera la vigne à d’autres. Lorsqu’ils eurent entendu cela, ils dirent: A Dieu ne plaise!
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17Mais, jetant les regards sur eux, Jésus dit: Que signifie donc ce qui est écrit: La pierre qu’ont rejetée ceux qui bâtissaient Est devenue la principale de l’angle?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Quiconque tombera sur cette pierre s’y brisera, et celui sur qui elle tombera sera écrasé.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19Les principaux sacrificateurs et les scribes cherchèrent à mettre la main sur lui à l’heure même, mais ils craignirent le peuple. Ils avaient compris que c’était pour eux que Jésus avait dit cette parabole.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20Ils se mirent à observer Jésus; et ils envoyèrent des gens qui feignaient d’être justes, pour lui tendre des pièges et saisir de lui quelque parole, afin de le livrer au magistrat et à l’autorité du gouverneur.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21Ces gens lui posèrent cette question: Maître, nous savons que tu parles et enseignes droitement, et que tu ne regardes pas à l’apparence, mais que tu enseignes la voie de Dieu selon la vérité.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22Nous est-il permis, ou non, de payer le tribut à César?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23Jésus, apercevant leur ruse, leur répondit: Montrez-moi un denier.
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24De qui porte-t-il l’effigie et l’inscription? De César, répondirent-ils.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25Alors il leur dit: Rendez donc à César ce qui est à César, et à Dieu ce qui est à Dieu.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26Ils ne purent rien reprendre dans ses paroles devant le peuple; mais, étonnés de sa réponse, ils gardèrent le silence.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Quelques-uns des sadducéens, qui disent qu’il n’y a point de résurrection, s’approchèrent, et posèrent à Jésus cette question:
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28Maître, voici ce que Moïse nous a prescrit: Si le frère de quelqu’un meurt, ayant une femme sans avoir d’enfants, son frère épousera la femme, et suscitera une postérité à son frère.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29Or, il y avait sept frères. Le premier se maria, et mourut sans enfants.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30Le second et le troisième épousèrent la veuve;
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31il en fut de même des sept, qui moururent sans laisser d’enfants.
32а после свих умре и жена.
32Enfin, la femme mourut aussi.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33A la résurrection, duquel d’entre eux sera-t-elle donc la femme? Car les sept l’ont eue pour femme.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Jésus leur répondit: Les enfants de ce siècle prennent des femmes et des maris;
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35mais ceux qui seront trouvés dignes d’avoir part au siècle à venir et à la résurrection des morts ne prendront ni femmes ni maris.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36Car ils ne pourront plus mourir, parce qu’ils seront semblables aux anges, et qu’ils seront fils de Dieu, étant fils de la résurrection.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37Que les morts ressuscitent, c’est ce que Moïse a fait connaître quand, à propos du buisson, il appelle le Seigneur le Dieu d’Abraham, le Dieu d’Isaac, et le Dieu de Jacob.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Or, Dieu n’est pas Dieu des morts, mais des vivants; car pour lui tous sont vivants.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39Quelques-uns des scribes, prenant la parole, dirent: Maître, tu as bien parlé.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40Et ils n’osaient plus lui faire aucune question.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41Jésus leur dit: Comment dit-on que le Christ est fils de David?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42David lui-même dit dans le livre des Psaumes: Le Seigneur a dit à mon Seigneur: Assieds-toi à ma droite,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43Jusqu’à ce que je fasse de tes ennemis ton marchepied.
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44David donc l’appelle Seigneur; comment est-il son fils?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45Tandis que tout le peuple l’écoutait, il dit à ses disciples:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46Gardez-vous des scribes, qui aiment à se promener en robes longues, et à être salués dans les places publiques; qui recherchent les premiers sièges dans les synagogues, et les premières places dans les festins;
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47qui dévorent les maisons des veuves, et qui font pour l’apparence de longues prières. Ils seront jugés plus sévèrement.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.