Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1Hnin at ah bawkim khuikah pilnam te a thuituen tih olthangthen a phong vaengah khosoihham rhoek, cadaek rhoek neh patong rhoek loh a pai thil uh.
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2Te vaengah anih te a voek uh tih, “Mebang saithainah nen lae na saii he kaimih taengah thui lah? He saithainah he nang aka paek om nim,” a ti nauh.
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3Te dongah amih te a doo tih, “ Nangmih te ol pakhat kan dawt saeh lamtah kai n'doo uh .
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4Johan kah baptisma tah vaan lamkah a, hlang lamkah a a om? ” a ti nah.
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5Amih long khaw amamih te poek uh tih, “Vaan lamkah n'ti uh koinih, 'Balae tih anih te na tangnah uh pawh,’ a ti veh.
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6'Hlang lamkah loh, ' n'ti bal nim te pilnam pum loh mamih he n'dae veh,” a ti uh. Johan te tonghma aka om la ana pang uh.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7Te dongah, “Me lamkah nim, ka ming pawh,” a ti uh.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Te dongah Jesuh loh amih te, “ Kai loh mebang saithainah neh ka saii khaw nangmih taengah ka thui mahpawh,” a ti nah.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9Te dongah pilnam taengah hekah nuettahnah he a tong tih, “ Hlang pakhat loh dum a tue tih lotawn a phaam sak. Te phoeiah amah te kum a sen puet vik yiin .
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10A tue vaengah tah dum kah a thaih te amah taengah ham pae uh saeh tila sal pakhat te lotawn rhoek taengla a tueih. Tedae lotawn rhoek loh anih te a boh uh tih a tling la a tueih uh .
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11Te phoeiah sal a tloe a rhaep la a tueih bal. Tedae anih a boh uh tih yah a bai phoeiah a tling la a tueih uh .
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12A pathum nen khaw a rhaep tih a tueih dae te khaw hmalaem la a haek uh .
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Te dongah dum boei loh , ' Balae ka saii eh? Ka capa thintlo he ka tueih eh?, anih tah a yahnah uh kaming ,’ a ti .
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Tedae anih te lotawn rhoek loh a hmuh uh vaengah khat neh khat dawtlet uh thae tih , ' Rhopangkung tah anih coeng ni, anih he ngawn uh sih, te vaengah rho te mamih ham om saeh ,’ a ti uh .
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15Te dongah anih te a vai uh tih dum voelah a gawn uh. Te vaengah dum boei loh amih te metlam a saii eh?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16Tedae amih lotawn rhoek te a paan vetih a poci sak ni, dum te khaw a tloe taengla a paek ni,” a ti nah. A yaak uh vaengah, “A coeng moenih,” a ti uh.
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17Tedae Jesuh loh amih te a sawt tih, “ A daek tangtae he balae aka om bal pueng. Im aka sa rhoek loh a hnawt lungto te, imkil a soi la pawk ta .
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Tekah lungto aka tlak thil boeih te tah tlawt uh vetih, amah a tlak thil atah amah te tip ni,” a ti nah.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19Te dongah cadaek rhoek neh khosoihham rhoek long tah amah vaengah Jesuh te kut hlah thil ham a mae uh. He nuettahnah he amih a thui thil te a ming uh ngawn dae pilnam te khaw koek a rhih uh.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20Anih aka dawn rhoek te a huep la a tueih uh tih amamih te a dueng la om ham sa uh. Te vaengah a ol tuuk pah ham, Jesuh te boeilu neh khoboei kah saithainah dongah voeih hamla cai uh.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21Te dongah Jesuh te a dawt uh tih, “Saya, nang loh buelh buelh na thui tih na thuituen dongah maelhmai na dan pawt te ka ming uh. Tedae Pathen kah oltak longpuei ah ni na thuituen.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22Kaisar taengah mangmu paek he mamih ham thuem a, thuem pawt a?” a ti na uh.
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23Tedae amih kah rhaithinah te a hmat dongah amamih te,
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24“ Denarii pakhat te kai n'tueng uh lah, u kah muei neh ming lae aka om,” a ti nah hatah, “Kaisar kah,” a ti uh.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25Te dongah Jesuh loh amih te, “ Kaisar koe te Kaisar taengla, Pathen koe te Pathen taengla mael uh,” a ti nah.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26Tedae pilnam hmaiah anih ol tuuk pah ham coeng uh voel pawh. A ollannah te khaw a ngaihmang uh tih a kam a khuem uh. Sadducees neh Thohkoepnah
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Thohkoepnah om pawh tila boe aka koek Sadducee hlangvang long khaw a paan uh tih a dawt uh.
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28Te vaengah, “Saya, Moses loh kaimih ham a daek coeng, pakhat te a maya loh yuu a khueh tih a duek vaengah cakol la a om atah a yuu te a mana loh lo saeh lamtah a mayaa ham a tiingan thoh pah saeh,’ a ti.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29Te vaengah boeinaphung parhih lo uh tih, lamhma loh yuu a loh dae cakol la duek.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30Te phoeiah a pabae loh a pathum loh huta te a loh.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31Te vanbangla a parhih long khaw camoe om mueh la a caehtak tih duek bal.
32а после свих умре и жена.
32A hnukkhueng ah huta te khaw duek.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33Thohkoepnah dongah huta te u kah yuu lam lae a om eh ? Parhih loh anih te yuu la a khueh uh tih,” a ti nauh.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Te dongah amih te Jesuh loh, “ Ta kumhal kah camoe rhoek loh yuloh rhaihlan neh om uh .
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35Kumhal kah te dang ham neh duek lamkah loh thohkoepnah dongkah aka tiing rhoek long tah yuu a loh, va a sak uh moenih .
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36Vaanpuencawn la a om uh dongah koep duek ham khaw om pawh. Pathen kah a ca la om uh tih thohkoepnah kah a ca la poeh uh bal .
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37Tedae aka duek rhoek a thoh te Moses loh tangpuem taengah ana phoe pataeng coeng. Te vanbangla Boeipa te Abraham Pathen, Isaak Pathen neh Jakob Pathen ana ti coeng .
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Tedae aka duek rhoek kah pawt tih aka hing rhoek kah Pathen ni, anih dongah ni boeih a hing uh,” a ti nah.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39Cadaek hlangvang rhoek loh a doo tih, “Saya, buelh na thui coeng,” a ti nah.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40Amah te dawt ham ngaingaih uh voel pawh.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41Jesuh loh amih te, “ Metlamlae Khrih te , ' David capa ni ,’ a ti uh?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42David amah loh Tingtoeng cabu dongah a thui tah , ' Boeipa loh ka boeipa taengah ,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43na rhal te na kho ham khotloeng la ka khueh hlan atah kai kah bantang ah ngol dae ,’ a ti ,'
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44David loh anih te Boeipa la a khue atah metlamlae a capa la a om eh? ” a ti nah.
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45Pilnam boeih kah a yaak ah a hnukbang rhoek te,
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46“ Cadaek rhoek te ngaithuen uh, hnikul neh pongpa aka ngaih uh tih hnoyoih hmuen kah toidalnah, tunim ah ngolhmuen then, buhkung kah hmuensang a lungnah uh .
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47Amih loh nuhmai rhoek kah im te a yoop pa uh tih mueituengnah ham khing thangthui uh. He rhoek long ni laitloeknah muep a yook eh?,” a ti nah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.