Лука 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
1A khohnin a pha vaengah Kaisar Augustus taengkah oltloek te lunglai pum ah a pat.
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
2Te hlangmi soepnah tah Syria Kurenius kah a taem vaengah lamhmacuek la om.
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
3Te dongah hlang boeih loh minghlum ham amah kho la rhip cet uh.
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
4Te vaengah Joseph khaw Galilee, Nazareth kho lamloh Judea kah Bethlehem la a khue David khopuei la cet. Anih te David imkhui kah nurhui pahrhui la om.
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
5Minghlum ham vaengah amah ham a bae Mary te pumrhih la om pueng.
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
6A om rhoi kuelhuelh ah a caom tue loh a kae.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
7Tedae a capa camingomthang te a cun vaengah tah impahnah ah hmuen a om pawt dongah a yol tih khongduk dongah a soei.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
8Te vaengah amah tekah pingpang ah tudawn rhoek om uh. A tuping te khoyin ah thongimla a khoem uh tih a rhaeh thiluh.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
9Te vaengah Boeipa kah puencawn tah amih taengah a phoe pah. Amih te Boeipa kah thangpomnah loh a tue dongah rhihnah neh bahoeng a rhih uh.
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
10Tedae amih te puencawn loh, “Rhih uh boeh, pilnam boeih taengah aka om ham omngaihnah tanglue te nangmih taengah olthangthen kan thui he.
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
11Tihnin ah nangmih ham khangkung om coeng. Anih tah David khopuei ah Khrih Boeipa la om coeng.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
12Nangmih ham miknoek pakhat om vetih, cahni te a yol phoeiah kongduk dongah a yalh te na hmuh uh ni,” a ti nah.
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
13Te vaengah puencawn te vaan caempuei rhaengpuei loh tarha a om puei tih Pathen te a thangthen uh.
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
14Te vaengah, “Pathen te a sangkoek ah thangpomnah om saeh, diklai ah rhoepnah neh hlang rhoek soah a kolonah om saeh,” a ti uh.
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
15A om van bangla puencawn rhoek tah amih taeng lamloh vaan la cet uh. Tudawn rhoek loh khat neh khat taengah, “Bethlehem la cet pawn sih lamtah olthang aka thoeng he so uh sih. Te tah Boeipa long ni mamih ham a phoe sak,” a ti uh.
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
16Te phoeiah, tatloe la cet uh tih Mary, Joseph neh kongduk dong ah aka yalh cahni te a hmuh uh.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
17A hmuh uh vaengah, te camoe kawng neh amih taengah a thui olka te a doek uh.
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
18Amih taengah tudawn rhoek loh a thui te aka ya rhoek boeih tah a ngaihmang uh.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
19Tedae Mary loh tekah olka te boeih a kuem tih a thinko ah a khing a mong.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
20Tudawn rhoek tah amih taengah a thui pah bangla boeih a hmuh uh. A yaak uh dongah te Pathen a thangpom uh tih a thangthen uh phoeiah bal uh.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
21Hnin rhet cup coeng tih, camoe te yahvin a rhet vaengah tah a ming te Jesuh a sui. Te tah bung khuikah a yom hlanah puencawn kah a sui pah coeng ni.
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
22Moses kah olkhueng bangla amih kah imcim khohnin te a pha vaengah Jesuh te Boeipa taengah nawn ham Jerusalem la a khuen rhoi.
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
23Boeipa kah olkhueng dongah a daek bangla bung aka va tongpa boeih tah Boeipa ham cimcaih la a khue ni.
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
24Te dongah Boeipa kah olkhueng dongah, “Vahu phiknit mai khaw, vahui ca panit mai khaw,” a ti bangla hmueih te a paek rhoi.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
25Te vaengah hlang pakhat, a ming ah Simeon te Jerusalem ah khoem om. Tekah hlang tah dueng tih cuep. Te dongah Israel kah thaphohnah te a lamtawn tih Mueihla Cim loh anih a om thil.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
26Mueihla Cim loh anih taengah, “Boeipa kah Khrih te a hmuh hlan atah dueknah na hmu mahpawh, “tila a mangthui tangtae te om.
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
27Simeon te mueihla loh bawkim khuila a pawk puei. Te vaengah camoe Jesuh amah te olkhueng kah khosing la saii ham a manu pana loh a khuen.
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
28Te phoeiah Simeon loh a kut dongah a doe tih Pathen te a uem.
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
29Te vaengah, “Boeikung na sal he na olthui bangla ngaimongnah neh nan hlah coeng.
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
30Namah kah khangnah te ka mik loh a hmuh coeng.
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
31Te ni pilnam tom kah mikhmuh ah na tawn pah.
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
32Vangnah he namtom a pumphoenah la, thangpomnah te na pilnam Israel hamla om coeng,” a ti.
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
33Camoe kawng a thui soah a napa neh a manu tah a ngaihmang rhoi.
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
34Simeon loh amih te yoethen a paek tih a manu Mary taeng ah, “Anih he Israel khuiah a yet kah a bungnah neh thohkoepnah ham neh boekoek miknoek la a khueh coeng he.
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
35Namah neh namah khaw na hinglu thunglang loh n'rhaih ni. Te daengah ni thinko kah poeknah te poeng a pumphoe eh?,” a ti nah.
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
36Te vaengah Asher koca kah Phanuel canu tonghmanu Anna om tih a kum khaw muep patong coeng. Anih he a hula lamloh a va neh kum rhih bueng hing rhoi.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
37Te phoeiah kum sawmrhet kum li hil nuhmai la om. Anih tah bawkim te hlah tlaih kolla khoyin khothaih yaehnah neh, rhenbihnah neh tho a thueng.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
38Pathen uem tue a pai kuelhuelh vaengah Jerusalem kah tlannah aka lamtawn rhoek boeih ham camoe kawng te a thui pah.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
39Boeipa kah olkhueng bangla boeih a soep vaengah te amah kho Galilee, Nazareth la bal rhoi.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
40Camoe tah a rhoeng vaengah rhaang tih cueihnah neh bae. Pathen kah lungvatnah long khaw a om thil.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
41Kum takuem yoom khotue ah a manu napa te Jerusalem la cet.
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
42Kum hlainit a lo vaengah khotue kah khosing bangla amih te cet uh.
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
43Khohnin te cup tih a a bal uh vaengah cadong Jesuh tah Jerusalem ah uelh tih a manu napa loh ming pawh.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
44Jesuh te lambong khuiah om tila a poek uh dae hnin at long caeh phoeiah tah a huiko neh a hmat taengah a tlap rhoi.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
45A hmuh rhoi pawt dongah anih tlap ham Jerusalem la mael rhoi.
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
46A thum khohnin a pha phoeiah Jesuh te bawkim khuikah saya rhoek kah a laklung ah ana ngol, amih taengah a hnatun tih amih ana dawt te a hmuh rhoi.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
47Anih kah yakmingnah neh ollannah boeih te aka ya rhoek boeih tah limlum uh.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
48Jesuh te a hmuh rhoi vaengah let rhoi tih a manu loh, “Ka capa, balae tih kaimih rhoi tlam he nang khueh? Na pa neh kai loh nang kan toem rhoi tih n'yuek sut coeng he,” a ti nah.
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
49Te vaengah amih rhoi te, “ Balae kai nan toem rhoi? A pa im ah ka om ham a kuek te na ming rhoi mahnim? ” a ti nah.
50И они не разумеше речи што им рече.
50Tedae amih rhoi taengah a thui pah olka te amih rhoi loh a hmuhming rhoi moenih.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
51Te phoeiah amih rhoi taengah cet tih Nazareth la pawk uh. A taengah boengai la om tih olka te a manu loh a thinko ah boeih a khoem.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
52Jesuh tah cueihnah neh pumrho ah rhoeng tih Pathen neh hlang taengah lungvatnah a dang.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.