Лука 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
1Factum est autem in diebus illis, exiit edictum a Cæsare Augusto ut describeretur universus orbis.
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
2Hæc descriptio prima facta est a præside Syriæ Cyrino:
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
3et ibant omnes ut profiterentur singuli in suam civitatem.
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
4Ascendit autem et Joseph a Galilæa de civitate Nazareth in Judæam, in civitatem David, quæ vocatur Bethlehem: eo quod esset de domo et familia David,
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
5ut profiteretur cum Maria desponsata sibi uxore prægnante.
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
6Factum est autem, cum essent ibi, impleti sunt dies ut pareret.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
7Et peperit filium suum primogenitum, et pannis eum involvit, et reclinavit eum in præsepio: quia non erat eis locus in diversorio.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
8Et pastores erant in regione eadem vigilantes, et custodientes vigilias noctis super gregem suum.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
9Et ecce angelus Domini stetit juxta illos, et claritas Dei circumfulsit illos, et timuerunt timore magno.
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
10Et dixit illis angelus: Nolite timere: ecce enim evangelizo vobis gaudium magnum, quod erit omni populo:
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
11quia natus est vobis hodie Salvator, qui est Christus Dominus, in civitate David.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
12Et hoc vobis signum: invenietis infantem pannis involutum, et positum in præsepio.
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
13Et subito facta est cum angelo multitudo militiæ cælestis laudantium Deum, et dicentium:
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
14[Gloria in altissimis Deo, et in terra pax hominibus bonæ voluntatis.]
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
15Et factum est, ut discesserunt ab eis angeli in cælum: pastores loquebantur ad invicem: Transeamus usque Bethlehem, et videamus hoc verbum, quod factum est, quod Dominus ostendit nobis.
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
16Et venerunt festinantes: et invenerunt Mariam, et Joseph, et infantem positum in præsepio.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
17Videntes autem cognoverunt de verbo, quod dictum erat illis de puero hoc.
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
18Et omnes qui audierunt, mirati sunt: et de his quæ dicta erant a pastoribus ad ipsos.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
19Maria autem conservabat omnia verba hæc, conferens in corde suo.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
20Et reversi sunt pastores glorificantes et laudantes Deum in omnibus quæ audierant et viderant, sicut dictum est ad illos.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
21Et postquam consummati sunt dies octo, ut circumcideretur puer, vocatum est nomen ejus Jesus, quod vocatum est ab angelo priusquam in utero conciperetur.
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
22Et postquam impleti sunt dies purgationis ejus secundum legem Moysi, tulerunt illum in Jerusalem, ut sisterent eum Domino,
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
23sicut scriptum est in lege Domini: Quia omne masculinum adaperiens vulvam, sanctum Domino vocabitur:
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
24et ut darent hostiam secundum quod dictum est in lege Domini, par turturum, aut duos pullos columbarum.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
25Et ecce homo erat in Jerusalem, cui nomen Simeon, et homo iste justus, et timoratus, exspectans consolationem Israël: et Spiritus Sanctus erat in eo.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
26Et responsum acceperat a Spiritu Sancto, non visurum se mortem, nisi prius videret Christum Domini.
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
27Et venit in spiritu in templum. Et cum inducerent puerum Jesum parentes ejus, ut facerent secundum consuetudinem legis pro eo,
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
28et ipse accepit eum in ulnas suas: et benedixit Deum, et dixit:
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
29[Nunc dimittis servum tuum Domine, secundum verbum tuum in pace:
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
30quia viderunt oculi mei salutare tuum,
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
31quod parasti ante faciem omnium populorum:
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
32lumen ad revelationem gentium, et gloriam plebis tuæ Israël.]
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
33Et erat pater ejus et mater mirantes super his quæ dicebantur de illo.
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
34Et benedixit illis Simeon, et dixit ad Mariam matrem ejus: Ecce positus est hic in ruinam et in resurrectionem multorum in Israël, et in signum cui contradicetur:
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
35et tuam ipsius animam pertransibit gladius ut revelentur ex multis cordibus cogitationes.
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
36Et erat Anna prophetissa, filia Phanuel, de tribu Aser: hæc processerat in diebus multis, et vixerat cum viro suo annis septem a virginitate sua.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
37Et hæc vidua usque ad annos octoginta quatuor: quæ non discedebat de templo, jejuniis et obsecrationibus serviens nocte ac die.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
38Et hæc, ipsa hora superveniens, confitebatur Domino: et loquebatur de illo omnibus, qui exspectabant redemptionem Israël.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
39Et ut perfecerunt omnia secundum legem Domini, reversi sunt in Galilæam in civitatem suam Nazareth.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
40Puer autem crescebat, et confortabatur plenus sapientia: et gratia Dei erat in illo.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
41Et ibant parentes ejus per omnes annos in Jerusalem, in die solemni Paschæ.
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
42Et cum factus esset annorum duodecim, ascendentibus illis Jerosolymam secundum consuetudinem diei festi,
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
43consummatisque diebus, cum redirent, remansit puer Jesus in Jerusalem, et non cognoverunt parentes ejus.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
44Existimantes autem illum esse in comitatu, venerunt iter diei, et requirebant eum inter cognatos et notos.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
45Et non invenientes, regressi sunt in Jerusalem, requirentes eum.
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
46Et factum est, post triduum invenerunt illum in templo sedentem in medio doctorum, audientem illos, et interrogantem eos.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
47Stupebant autem omnes qui eum audiebant, super prudentia et responsis ejus.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
48Et videntes admirati sunt. Et dixit mater ejus ad illum: Fili, quid fecisti nobis sic? ecce pater tuus et ego dolentes quærebamus te.
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
49Et ait ad illos: Quid est quod me quærebatis? nesciebatis quia in his quæ Patris mei sunt, oportet me esse?
50И они не разумеше речи што им рече.
50Et ipsi non intellexerunt verbum quod locutus est ad eos.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
51Et descendit cum eis, et venit Nazareth: et erat subditus illis. Et mater ejus conservabat omnia verba hæc in corde suo.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
52Et Jesus proficiebat sapientia, et ætate, et gratia apud Deum et homines.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.