Лука 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1Dicebat autem et parabolam ad illos, quoniam oportet semper orare et non deficere,
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2dicens: Judex quidam erat in quadam civitate, qui Deum non timebat, et hominem non reverebatur.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3Vidua autem quædam erat in civitate illa, et veniebat ad eum, dicens: Vindica me de adversario meo.
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4Et nolebat per multum tempus. Post hæc autem dixit intra se: Etsi Deum non timeo, nec hominem revereor:
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5tamen quia molesta est mihi hæc vidua, vindicabo illam, ne in novissimo veniens sugillet me.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6Ait autem Dominus: Audite quid judex iniquitatis dicit:
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7Deus autem non faciet vindictam electorum suorum clamantium ad se die ac nocte, et patientiam habebit in illis?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8Dico vobis quia cito faciet vindictam illorum. Verumtamen Filius hominis veniens, putas, inveniet fidem in terra?
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9Dixit autem et ad quosdam qui in se confidebant tamquam justi, et aspernabantur ceteros, parabolam istam:
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10Duo homines ascenderunt in templum ut orarent: unus pharisæus et alter publicanus.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11Pharisæus stans, hæc apud se orabat: Deus, gratias ago tibi, quia non sum sicut ceteri hominum: raptores, injusti, adulteri, velut etiam hic publicanus:
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12jejuno bis in sabbato, decimas do omnium quæ possideo.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13Et publicanus a longe stans, nolebat nec oculos ad cælum levare: sed percutiebat pectus suum, dicens: Deus propitius esto mihi peccatori.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14Dico vobis, descendit hic justificatus in domum suam ab illo: quia omnis qui se exaltat, humiliabitur, et qui se humiliat, exaltabitur.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15Afferebant autem ad illum et infantes, ut eos tangeret. Quod cum viderent discipuli, increpabant illos.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16Jesus autem convocans illos, dixit: Sinite pueros venire ad me, et nolite vetare eos: talium est enim regnum Dei.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17Amen dico vobis, quicumque non acceperit regnum Dei sicut puer, non intrabit in illud.
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18Et interrogavit eum quidam princeps, dicens: Magister bone, quid faciens vitam æternam possidebo?
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Dixit autem ei Jesus: Quid me dicis bonum? nemo bonus nisi solus Deus.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20Mandata nosti: non occides; non mœchaberis; non furtum facies; non falsum testimonium dices; honora patrem tuum et matrem.
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21Qui ait: Hæc omnia custodivi a juventute mea.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22Quo audito, Jesus ait ei: Adhuc unum tibi deest: omnia quæcumque habes vende, et da pauperibus, et habebis thesaurum in cælo: et veni, sequere me.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23His ille auditis, contristatus est: quia dives erat valde.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24Videns autem Jesus illum tristem factum, dixit: Quam difficile, qui pecunias habent, in regnum Dei intrabunt !
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25facilius est enim camelum per foramen acus transire quam divitem intrare in regnum Dei.
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26Et dixerunt qui audiebant: Et quis potest salvus fieri?
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27Ait illis: Quæ impossibilia sunt apud homines, possibilia sunt apud Deum.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28Ait autem Petrus: Ecce nos dimisimus omnia et secuti sumus te.
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29Qui dixit eis: Amen dico vobis, nemo est qui reliquit domum, aut parentes, aut fratres, aut uxorem, aut filios propter regnum Dei,
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30et non recipiat multo plura in hoc tempore, et in sæculo venturo vitam æternam.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31Assumpsit autem Jesus duodecim, et ait illis: Ecce ascendimus Jerosolymam, et consummabuntur omnia quæ scripta sunt per prophetas de Filio hominis:
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32tradetur enim gentibus, et illudetur, et flagellabitur, et conspuetur:
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33et postquam flagellaverint, occident eum, et tertia die resurget.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34Et ipsi nihil horum intellexerunt, et erat verbum istud absconditum ab eis, et non intelligebant quæ dicebantur.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35Factum est autem, cum appropinquaret Jericho, cæcus quidam sedebat secus viam, mendicans.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36Et cum audiret turbam prætereuntem, interrogabat quid hoc esset.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37Dixerunt autem ei quod Jesus Nazarenus transiret.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38Et clamavit, dicens: Jesu, fili David, miserere mei.
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39Et qui præibant, increpabant eum ut taceret. Ipse vero multo magis clamabat: Fili David, miserere mei.
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40Stans autem Jesus jussit illum adduci ad se. Et cum appropinquasset, interrogavit illum,
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41dicens: Quid tibi vis faciam? At ille dixit: Domine, ut videam.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42Et Jesus dixit illi: Respice, fides tua te salvum fecit.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43Et confestim vidit, et sequebatur illum magnificans Deum. Et omnis plebs ut vidit, dedit laudem Deo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.