Лука 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
1Jesus autem plenus Spiritu Sancto regressus est a Jordane: et agebatur a Spiritu in desertum
2и четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
2diebus quadraginta, et tentabatur a diabolo. Et nihil manducavit in diebus illis: et consummatis illis esuriit.
3и рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
3Dixit autem illi diabolus: Si Filius Dei es, dic lapidi huic ut panis fiat.
4И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
4Et respondit ad illum Jesus: Scriptum est: Quia non in solo pane vivit homo, sed in omni verbo Dei.
5И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
5Et duxit illum diabolus in montem excelsum, et ostendit illi omnia regna orbis terræ in momento temporis,
6и рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
6et ait illi: Tibi dabo potestatem hanc universam, et gloriam illorum: quia mihi tradita sunt, et cui volo do illa.
7ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
7Tu ergo si adoraveris coram me, erunt tua omnia.
8и одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
8Et respondens Jesus, dixit illi: Scriptum est: Dominum Deum tuum adorabis, et illi soli servies.
9И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
9Et duxit illum in Jerusalem, et statuit eum super pinnam templi, et dixit illi: Si Filius Dei es, mitte te hinc deorsum.
10јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
10Scriptum est enim quod angelis suis mandavit de te, ut conservent te:
11И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
11et quia in manibus tollent te, ne forte offendas ad lapidem pedem tuum.
12И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
12Et respondens Jesus, ait illi: Dictum est: Non tentabis Dominum Deum tuum.
13И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
13Et consummata omni tentatione, diabolus recessit ab illo, usque ad tempus.
14И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
14Et regressus est Jesus in virtute Spiritus in Galilæam, et fama exiit per universam regionem de illo.
15И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
15Et ipse docebat in synagogis eorum, et magnificabatur ab omnibus.
16И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
16Et venit Nazareth, ubi erat nutritus, et intravit secundum consuetudinem suam die sabbati in synagogam, et surrexit legere.
17И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
17Et traditus est illi liber Isaiæ prophetæ. Et ut revolvit librum, invenit locum ubi scriptum erat:
18Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
18Spiritus Domini super me: propter quod unxit me, evangelizare pauperibus misit me, sanare contritos corde,
19И да проповедам пријатну годину Господњу.
19prædicare captivis remissionem, et cæcis visum, dimittere confractos in remissionem, prædicare annum Domini acceptum et diem retributionis.
20И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
20Et cum plicuisset librum, reddit ministro, et sedit. Et omnium in synagoga oculi erant intendentes in eum.
21И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
21Cœpit autem dicere ad illos: Quia hodie impleta est hæc scriptura in auribus vestris.
22И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
22Et omnes testimonium illi dabant: et mirabantur in verbis gratiæ, quæ procedebant de ore ipsius, et dicebant: Nonne hic est filius Joseph?
23И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
23Et ait illis: Utique dicetis mihi hanc similitudinem: Medice cura teipsum: quanta audivimus facta in Capharnaum, fac et hic in patria tua.
24Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
24Ait autem: Amen dico vobis, quia nemo propheta acceptus est in patria sua.
25А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
25In veritate dico vobis, multæ viduæ erant in diebus Eliæ in Israël, quando clausum est cælum annis tribus et mensibus sex, cum facta esset fames magna in omni terra:
26и ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
26et ad nullam illarum missus est Elias, nisi in Sarepta Sidoniæ, ad mulierem viduam.
27И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
27Et multi leprosi erant in Israël sub Eliseo propheta: et nemo eorum mundatus est nisi Naaman Syrus.
28И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
28Et repleti sunt omnes in synagoga ira, hæc audientes.
29И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
29Et surrexerunt, et ejecerunt illum extra civitatem: et duxerunt illum usque ad supercilium montis, super quem civitas illorum erat ædificata, ut præcipitarent eum.
30Али Он прође између њих, и отиде.
30Ipse autem transiens per medium illorum, ibat.
31И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
31Et descendit in Capharnaum civitatem Galilææ, ibique docebat illos sabbatis.
32И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
32Et stupebant in doctrina ejus, quia in potestate erat sermo ipsius.
33И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
33Et in synagoga erat homo habens dæmonium immundum, et exclamavit voce magna,
34говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
34dicens: Sine, quid nobis et tibi, Jesu Nazarene? venisti perdere nos? scio te quis sis, Sanctus Dei.
35И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
35Et increpavit illum Jesus, dicens: Obmutesce, et exi ab eo. Et cum projecisset illum dæmonium in medium, exiit ab illo, nihilque illum nocuit.
36И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
36Et factus est pavor in omnibus, et colloquebantur ad invicem, dicentes: Quod est hoc verbum, quia in potestate et virtute imperat immundis spiritibus, et exeunt?
37И отиде глас о Њему по свима околним местима.
37Et divulgabatur fama de illo in omnem locum regionis.
38Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
38Surgens autem Jesus de synagoga, introivit in domum Simonis. Socrus autem Simonis tenebatur magnis febribus: et rogaverunt illum pro ea.
39И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
39Et stans super illam imperavit febri: et dimisit illam. Et continuo surgens, ministrabat illis.
40А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
40Cum autem sol occidisset, omnes qui habebant infirmos variis languoribus, ducebant illos ad eum. At ille singulis manus imponens, curabat eos.
41А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
41Exibant autem dæmonia a multis clamantia, et dicentia: Quia tu es Filius Dei: et increpans non sinebat ea loqui: quia sciebant ipsum esse Christum.
42А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
42Facta autem die egressus ibat in desertum locum, et turbæ requirebant eum, et venerunt usque ad ipsum: et detinebant illum ne discederet ab eis.
43А Он им рече: И другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
43Quibus ille ait: Quia et aliis civitatibus oportet me evangelizare regnum Dei: quia ideo missus sum.
44И проповедаше по зборницама галилејским.
44Et erat prædicans in synagogis Galilææ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.