Јован 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
1[In principio erat Verbum, et Verbum erat apud Deum, et Deus erat Verbum.
2Она беше у почетку у Бога.
2Hoc erat in principio apud Deum.
3Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
3Omnia per ipsum facta sunt: et sine ipso factum est nihil, quod factum est.
4У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
4In ipso vita erat, et vita erat lux hominum:
5И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
5et lux in tenebris lucet, et tenebræ eam non comprehenderunt.
6Посла Бог човека по имену Јована.
6Fuit homo missus a Deo, cui nomen erat Joannes.
7Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
7Hic venit in testimonium ut testimonium perhiberet de lumine, ut omnes crederent per illum.
8Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
8Non erat ille lux, sed ut testimonium perhiberet de lumine.
9Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
9Erat lux vera, quæ illuminat omnem hominem venientem in hunc mundum.
10На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
10In mundo erat, et mundus per ipsum factus est, et mundus eum non cognovit.
11К својима дође, и своји Га не примише.
11In propria venit, et sui eum non receperunt.
12А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
12Quotquot autem receperunt eum, dedit eis potestatem filios Dei fieri, his qui credunt in nomine ejus:
13који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
13qui non ex sanguinibus, neque ex voluntate carnis, neque ex voluntate viri, sed ex Deo nati sunt.
14И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
14Et Verbum caro factum est, et habitavit in nobis: et vidimus gloriam ejus, gloriam quasi unigeniti a Patre plenum gratiæ et veritatis.
15Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
15Joannes testimonium perhibet de ipso, et clamat dicens: Hic erat quem dixi: Qui post me venturus est, ante me factus est: quia prior me erat.
16И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
16Et de plenitudine ejus nos omnes accepimus, et gratiam pro gratia:
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
17quia lex per Moysen data est, gratia et veritas per Jesum Christum facta est.
18Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
18Deum nemo vidit umquam: unigenitus Filius, qui est in sinu Patris, ipse enarravit.]
19И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
19Et hoc est testimonium Joannis, quando miserunt Judæi ab Jerosolymis sacerdotes et Levitas ad eum ut interrogarent eum: Tu quis es?
20И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
20Et confessus est, et non negavit, et confessus est: Quia non sum ego Christus.
21И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
21Et interrogaverunt eum: Quid ergo? Elias es tu? Et dixit: Non sum. Propheta es tu? Et respondit: Non.
22А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
22Dixerunt ergo ei: Quis es ut responsum demus his qui miserunt nos? quid dicis de teipso?
23Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
23Ait: Ego vox clamantis in deserto: Dirigite viam Domini, sicut dixit Isaias propheta.
24И беху посланици од фарисеја,
24Et qui missi fuerant, erant ex pharisæis.
25и запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
25Et interrogaverunt eum, et dixerunt ei: Quid ergo baptizas, si tu non es Christus, neque Elias, neque propheta?
26Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
26Respondit eis Joannes, dicens: Ego baptizo in aqua: medius autem vestrum stetit, quem vos nescitis.
27Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
27Ipse est qui post me venturus est, qui ante me factus est: cujus ego non sum dignus ut solvam ejus corrigiam calceamenti.
28Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
28Hæc in Bethania facta sunt trans Jordanem, ubi erat Joannes baptizans.
29А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
29Altera die vidit Joannes Jesum venientem ad se, et ait: Ecce agnus Dei, ecce qui tollit peccatum mundi.
30Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
30Hic est de quo dixi: Post me venit vir qui ante me factus est: quia prior me erat:
31И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
31et ego nesciebam eum, sed ut manifestetur in Israël, propterea veni ego in aqua baptizans.
32И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
32Et testimonium perhibuit Joannes, dicens: Quia vidi Spiritum descendentem quasi columbam de cælo, et mansit super eum.
33И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
33Et ego nesciebam eum: sed qui misit me baptizare in aqua, ille mihi dixit: Super quem videris Spiritum descendentem, et manentem super eum, hic est qui baptizat in Spiritu Sancto.
34И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
34Et ego vidi: et testimonium perhibui quia hic est Filius Dei.
35А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
35Altera die iterum stabat Joannes, et ex discipulis ejus duo.
36и видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
36Et respiciens Jesum ambulantem, dicit: Ecce agnus Dei.
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
37Et audierunt eum duo discipuli loquentem, et secuti sunt Jesum.
38А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
38Conversus autem Jesus, et videns eos sequentes se, dicit eis: Quid quæritis? Qui dixerunt ei: Rabbi (quod dicitur interpretatum Magister), ubi habitas?
39И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
39Dicit eis: Venite et videte. Venerunt, et viderunt ubi maneret, et apud eum manserunt die illo: hora autem erat quasi decima.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
40Erat autem Andreas, frater Simonis Petri, unus ex duobus qui audierant a Joanne, et secuti fuerant eum.
41он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
41Invenit hic primum fratrem suum Simonem, et dicit ei: Invenimus Messiam (quod est interpretatum Christus).
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
42Et adduxit eum ad Jesum. Intuitus autem eum Jesus, dixit: Tu es Simon, filius Jona; tu vocaberis Cephas, quod interpretatur Petrus.
43А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
43In crastinum voluit exire in Galilæam, et invenit Philippum. Et dicit ei Jesus: Sequere me.
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
44Erat autem Philippus a Bethsaida, civitate Andreæ et Petri.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
45Invenit Philippus Nathanaël, et dicit ei: Quem scripsit Moyses in lege, et prophetæ, invenimus Jesum filium Joseph a Nazareth.
46И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
46Et dixit ei Nathanaël: A Nazareth potest aliquid boni esse? Dicit ei Philippus: Veni et vide.
47А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
47Vidit Jesus Nathanaël venientem ad se, et dicit de eo: Ecce vere Israëlita, in quo dolus non est.
48Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
48Dicit ei Nathanaël: Unde me nosti? Respondit Jesus, et dixit ei: Priusquam te Philippus vocavit, cum esses sub ficu, vidi te.
49Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
49Respondit ei Nathanaël, et ait: Rabbi, tu es Filius Dei, tu es rex Israël.
50Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
50Respondit Jesus, et dixit ei: Quia dixi tibi: Vidi te sub ficu, credis; majus his videbis.
51И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
51Et dicit ei: Amen, amen dico vobis, videbitis cælum apertum, et angelos Dei ascendentes, et descendentes supra Filium hominis.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.