Јован 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
1Hæc locutus est Jesus: et sublevatis oculis in cælum, dixit: Pater, venit hora: clarifica Filium tuum, ut Filius tuus clarificet te:
2као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
2sicut dedisti ei potestatem omnis carnis, ut omne, quod dedisti ei, det eis vitam æternam.
3А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
3Hæc est autem vita æterna: ut cognoscant te, solum Deum verum, et quem misisti Jesum Christum.
4Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
4Ego te clarificavi super terram: opus consummavi, quod dedisti mihi ut faciam:
5И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
5et nunc clarifica me tu, Pater, apud temetipsum, claritate quam habui, priusquam mundus esset, apud te.
6Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
6Manifestavi nomen tuum hominibus, quos dedisti mihi de mundo: tui erant, et mihi eos dedisti: et sermonem tuum servaverunt.
7Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
7Nunc cognoverunt quia omnia quæ dedisti mihi, abs te sunt:
8Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
8quia verba quæ dedisti mihi, dedi eis: et ipsi acceperunt, et cognoverunt vere quia a te exivi, et crediderunt quia tu me misisti.
9Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
9Ego pro eis rogo; non pro mundo rogo, sed pro his quos dedisti mihi: quia tui sunt:
10И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
10et mea omnia tua sunt, et tua mea sunt: et clarificatus sum in eis.
11И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
11Et jam non sum in mundo, et hi in mundo sunt, et ego ad te venio. Pater sancte, serva eos in nomine tuo, quos dedisti mihi: ut sint unum, sicut et nos.
12Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
12Cum essem cum eis, ego servabam eos in nomine tuo. Quos dedisti mihi, custodivi: et nemo ex eis periit, nisi filius perditionis, ut Scriptura impleatur.
13А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
13Nunc autem ad te venio: et hæc loquor in mundo, ut habeant gaudium meum impletum in semetipsis.
14Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.
14Ego dedi eis sermonem tuum, et mundus eos odio habuit, quia non sunt de mundo, sicut et ego non sum de mundo.
15Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.
15Non rogo ut tollas eos de mundo, sed ut serves eos a malo.
16Од света нису, као ни ја што нисам од света.
16De mundo non sunt, sicut et ego non sum de mundo.
17Освети их истином својом: реч је Твоја истина.
17Sanctifica eos in veritate. Sermo tuus veritas est.
18Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.
18Sicut tu me misisti in mundum, et ego misi eos in mundum:
19Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.
19et pro eis ego sanctifico meipsum: ut sint et ipsi sanctificati in veritate.
20Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;
20Non pro eis autem rogo tantum, sed et pro eis qui credituri sunt per verbum eorum in me:
21да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.
21ut omnes unum sint, sicut tu Pater in me, et ego in te, ut et ipsi in nobis unum sint: ut credat mundus, quia tu me misisti.
22И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.
22Et ego claritatem, quam dedisti mihi, dedi eis: ut sint unum, sicut et nos unum sumus.
23Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.
23Ego in eis, et tu in me: ut sint consummati in unum: et cognoscat mundus quia tu me misisti, et dilexisti eos, sicut et me dilexisti.
24Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.
24Pater, quos dedisti mihi, volo ut ubi sum ego, et illi sint mecum: ut videant claritatem meam, quam dedisti mihi: quia dilexisti me ante constitutionem mundi.
25Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.
25Pater juste, mundus te non cognovit, ego autem te cognovi: et hi cognoverunt, quia tu me misisti.
26И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.
26Et notum feci eis nomen tuum, et notum faciam: ut dilectio, qua dilexisti me, in ipsis sit, et ego in ipsis.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.