Јован 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
1Дупэ че а ворбит астфел, Исус а ридикат окий спре чер ши а зис: „Татэ, асосит часул! Прослэвеште пе Фиул Тэу, ка ши Фиул Тэу сэ Те прослэвяскэ пе Тине,
2као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
2дупэ кумЙ-ай дат путере песте орьче фэптурэ, ка сэ дя вяца вешникэ тутурор ачелора пекаре И й-ай дат Ту.
3А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
3Ши вяцавешникэ есте ачаста: сэ Те куноаскэ пе Тине, сингурулДумнезеу адевэрат, ши пе Исус Христос, пе кареЛ-ай тримис Ту.
4Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
4ЕуТе-ам прослэвит пе пэмынт, амсфыршит лукраря пе кареМь-ай дат-о с-о фак.
5И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
5Ши акум, Татэ, прослэвеште-Мэ ла Тине Ынсуць ку слава пекаре о авям ла Тине, ынаинте де а фи лумя.
6Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
6Амфэкут куноскут Нумеле Тэу оаменилор пе кареМи й-ай дат дин луме. Ай Тэй ерау ши Ту Ми й-ай дат; ши ей ау пэзит Кувынтул Тэу.
7Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
7Акум ау куноскут кэ тот че Мь-ай дат Ту вине де ла Тине.
8Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
8Кэч ле-ам дат кувинтеле пе кареМи ле-ай дат Ту. Ей ле-ау примит ши ау куноскут ку адевэрат кэ де ла Тине ам ешит ши ау крезуткэ Ту М-ай тримис.
9Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
9Пентру ей Мэ рог. НуМэ рог пентру луме, чи пентру ачея пе каре Ми й-ай дат Ту, пентру кэ сунт ай Тэй: –
10И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
10тот че есте ал Меу есте ал Тэу ши че есте алТэу есте ал Меу – ши Еу сунт прослэвит ын ей.
11И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
11Еуну май сунт ын луме, дар ей сунт ын луме, ши Еу вин ла Тине. Сфинте Татэ, пэзеште, ын Нумеле Тэу, пе ачея пе каре Ми й-ай дат, пентру каей сэ фие уна, кумсунтем ши Ной.
12Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
12Кынд ерам ку ей ын луме, ый пэзям Еу ын Нумеле Тэу. Еуам пэзит пе ачея пе каре Ми й-ай дат шиничунул дин ей н-а перит, афарэде фиул перзэрий, касэ се ымплиняскэ Скриптура.
13А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
13Дар, акум, Еу вин ла Тине; ши спун ачесте лукрурь, пе кынд сунт ынкэ ын луме, пентру ка сэ айбэ ын ей букурия Мя деплинэ.
14Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.
14Ле-амдат Кувынтул Тэу, шилумя й-а урыт, пентру кэ ей ну сунт дин луме, дупэ кумЕу ну сунт дин луме.
15Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.
15Ну Те рог сэ-й ей дин луме, чи сэ-йпэзешть де чел рэу.
16Од света нису, као ни ја што нисам од света.
16Ейну сунт дин луме, дупэ кум нич Еу ну сунт дин луме.
17Освети их истином својом: реч је Твоја истина.
17Сфинцеште-йприн адевэрул Тэу: КувынтулТэу есте адевэрул.
18Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.
18КумМ-ай тримис Ту пе Мине ын луме, аша й-ам тримис ши Еу пе ей ын луме.
19Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.
19ШиЕу Ынсумь Мэ сфинцеск пентру ей, ка ши ей сэ фие сфинциць прин адевэр.
20Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;
20Ши Мэ рог ну нумай пентру ей, чи ши пентру чей че вор креде ын Мине прин кувынтул лор.
21да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.
21Мэ рог катоць сэ фие уна, кум Ту, Татэ, ешть ын Мине, ши Еу ын Тине; ка ши ей сэ фие уна ын Ной, пентру ка лумя сэ крядэ кэ Ту М-ай тримис.
22И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.
22Еу ле-ам дат слава пе каре Мь-ай дат-о Ту, пентру каей сэ фие уна, кум ши Ной сунтем уна –
23Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.
23Еу ын ей ши Ту ын Мине –, пентру каей сэ фие ын кип десэвыршит уна, ка сэ куноаскэ лумя кэ Ту М-ай тримис ши кэ й-ай юбит кум М-ай юбит пе Мине.
24Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.
24Татэ, вряу ка аколо унде сунт Еу, сэ фие ымпреунэ ку Мине ши ачея пе каре Ми й-ай дат Ту, ка сэ вадэ слава Мя, славэ пе каре Мь-ай дат-о Ту, фииндкэТу М-ай юбит ынаинте де ынтемееря лумий.
25Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.
25Неприхэнитуле Татэ, лумяну Те-а куноскут, дар ЕуТе-ам куноскут ши ачештяау куноскут кэ Ту М-ай тримис.
26И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.
26Еуле-ам фэкут куноскут Нумеле Тэу ши ли-Л вой май фаче куноскут, пентру ка драгостя кукаре М-ай юбит Ту сэ фие ын ей ши Еу сэ фиу ын ей.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.