Јован 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
1Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ чине ну интрэ пе ушэ ын стаулул оилор, чи саре пе алтэ парте, есте ун хоц ши ун тылхар.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
2Дар чине интрэ пе ушэ есте пэсторул оилор.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
3Портарул ый дескиде ши оиле ауд гласул луй; ел ышь кямэ оиле пе нуме ши ле скоате дин стаул.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
4Дупэ че шь-а скос тоате оиле, мерӂе ынаинтя лор; ши оиле мерг дупэ ел, пентру кэ ый куноск гласул.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
5Ну мерг делок дупэ ун стрэин, чи фуг де ел, пентру кэ ну куноск гласул стрэинилор.”
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
6Исус ле-а спус ачастэ пилдэ, дар ей н-ау ынцелес деспре че ле ворбя.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
7Исус ле-а май зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ Еу сунт Уша оилор.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
8Тоць чей че ау венит ынаинте де Мине сунт хоць ши тылхарь, дар оиле н-ау аскултат де ей.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
9Еусунт Уша. Дакэ интрэ чинева прин Мине, ва фи мынтуит; ва интра ши ва еши ши ва гэси пэшуне.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
10Хоцул ну вине декыт сэ фуре, сэ ынжунгие ши сэ прэпэдяскэ. Еу ам венит ка оиле сэ айбэ вяцэ, ши с-о айбэ дин белшуг.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
11Еусунт Пэсторул чел бун. Пэсторул чел бун ышь дэ вяца пентру ой.
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
12Дар чел плэтит, каре ну есте пэстор ши але кэруй ой ну сунт але луй, кынд веде лупул венинд, ласэоиле ши фуӂе, ши лупул ле рэпеште ши ле ымпрэштие.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
13Чел плэтит фуӂе, пентру кэ есте плэтит ши ну-й пасэ де ой.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
14Еу сунт Пэсторул чел бун. Еу Ымь куноск оилеМеле, ши еле Мэ куноск пе Мине,
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
15аша кумМэ куноаште пе Мине Татэл ши кум куноск Еу пе Татэл, шиЕу Ымь дау вяца пентру оиле Меле.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
16Май ам ши алтеой, каре ну сунт дин стаулул ачеста; ши пе ачеля требуе сэ ле адук. Еле вор аскулта де гласул Меу, шива фи о турмэ ши ун Пэстор.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
17Татэл Мэ юбеште, пентру кэЫмь дау вяца ка ярэшь с-о яу.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
18Нимень ну Мь-о я ку сила, чи о дау Еу де ла Мине. Ампутере с-о дау ши ам путере с-о яу ярэшь; ачастаесте порунка пе каре ам примит-о де ла Татэл Меу.”
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
19Дин причина ачестор кувинте, ярэшь с-а фэкут дезбинаре ынтре иудей.
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
20Мулць динтре ей зичяу: „Аре драк, есте небун. Де че-Л аскултаць?”
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
21Алций зичяу: „Кувинтеле ачестя ну сунт кувинте де ындрэчит. Поате ун драк сэ дескидэ окий орбилор?”
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
22Ын Иерусалим се прэзнуя атунч празникул Ынноирий Темплулуй. Ера ярна.
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
23Ши Исус Се плимба прин Темплу, пе суб придворул луй Соломон.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
24Иудеий Л-ау ынконжурат ши Й-ау зис: „Пынэ кынд не тот ций суфлетеле ын ынкордаре? Дакэ ешть Христосул, спуне-не-о деслушит.”
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
25„В-ам спус” , ле-а рэспунс Исус, „ши ну кредець. Лукрэрилепе каре ле фак Еу ын Нумеле Татэлуй Меу, еле мэртурисеск деспре Мине.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
26Дарвой ну кредець, пентру кэ, дупэ кум в-ам спус, ну сунтець дин оиле Меле.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
27ОилеМеле аскултэ гласул Меу; Еу ле куноск ши еле вин дупэ Мине.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
28Еу ле дау вяца вешникэ, ын вяк нувор пери ши нимень ну ле ва смулӂе дин мына Мя.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
29ТатэлМеу, кареМи ле-а дат, есте май маре декыт тоць ши нимень ну ле поате смулӂе дин мына Татэлуй Меу.
30Ја и Отац једно смо.
30Еуши Татэл уна сунтем.”
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
31Атунч, иудеий ярэшь ау луат петре ка сэ-Л учидэ.
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
32Исус ле-а зис: „В-ам арэтат мулте лукрэрь буне, каре вин де ла Татэл Меу: пентру каре дин ачесте лукрэрь арункаць ку петре ын Мине?”
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
33Иудеий Й-ау рэспунс: „Ну пентру о лукраре бунэ арункэм ной ку петре ын Тине, чи пентру о хулэ ши пентру кэ Ту, каре ешть ун ом, Те фачь Думнезеу.”
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
34Исус ле-а рэспунс: „Нуесте скрис ын Леӂя воастрэ: ‘Еу ам зис: «Сунтець думнезей»’?
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
35Дакэ Леӂя а нумит «думнезей» пеачея кэрора ле-а ворбит Кувынтул луй Думнезеу, ши Скриптура ну поате фи десфиинцатэ,
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
36кум зичець вой кэ хулеск Еу, пе кареТатэл М-а сфинцит ши М-а тримисын луме? Ши ачаста, пентру кэам зис: ‘Сунт Фиуллуй Думнезеу!’
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
37Дакэну фак лукрэриле Татэлуй Меу, сэ ну Мэ кредець.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
38Дар, дакэ ле фак, кяр дакэ ну Мэ кредецьпе Мине, кредець мэкар лукрэриле ачестя, ка сэ ажунӂець сэ куноаштець ши сэ штиць кэТатэл есте ын Мине ши Еу сунт ын Татэл.”
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
39Ла аузул ачестор ворбе, кэутау ярэшь сэ-Л приндэ, дар Ел а скэпат дин мыниле лор.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
40Исус С-а дус ярэшь динколо де Йордан, ын локул унде ботезасе Иоан ла ынчепут. Ши а рэмас аколо.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
41Мулць веняу ла Ел ши зичяу: „Иоан н-а фэкут ничун семн, дар тот че а спус Иоан деспре Омул ачеста ера адевэрат.”
42И многи вероваше Га онде.
42Ши мулць ау крезут ын Ел ын локул ачела.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.