Јован 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
1Amen, amen pravím vám: Kdož nevchází dveřmi do ovčince ovcí, ale vchází jinudy, ten zloděj jest a lotr.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
2Ale kdož vchází dveřmi, pastýř jest ovcí.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
3Tomuť vrátný otvírá, a ovce hlas jeho slyší, a on svých vlastních ovec ze jména povolává, a vyvodí je.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
4A jakž ovce své vlastní ven vypustí, před nimi jde, a ovce jdou za ním; nebo znají hlas jeho.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
5Ale cizího nikoli následovati nebudou, ale utekou od něho; nebo neznají hlasů cizích.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
6To přísloví pověděl jim Ježíš, ale oni nevěděli, co by to bylo, což jim mluvil.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
7Tedy opět řekl jim Ježíš: Amen, amen pravím vám: Že já jsem dveře ovcí.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
8Všickni, kolikož jich koli přede mnou přišlo, zloději jsou a lotři, ale neslyšely jich ovce.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
9Já jsem dveře. Skrze mne všel-li by kdo, spasen bude, a vejde i vyjde, a pastvu nalezne.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
10Zloděj nepřichází, jediné aby kradl a mordoval a hubil; já jsem přišel, aby život měly, a hojně aby měly.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
11Já jsem ten pastýř dobrý. Dobrý pastýř duši svou pokládá za ovce.
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
12Ale nájemník a ten, kterýž není pastýř, jehož nejsou ovce vlastní, vida vlka, an jde, i opouští ovce i utíká, a vlk lapá a rozhání ovce.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
13Nájemník pak utíká; nebo nájemník jest, a nemá péče o ovce.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
14Já jsem ten dobrý pastýř, a známť ovce své, a znajíť mne mé.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
15Jakož mne zná Otec, tak i já znám Otce, a duši svou pokládám za ovce.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
16A mámť i jiné ovce, kteréž nejsou z tohoto ovčince. I tyť musím přivésti, a hlas můj slyšeti budou. A budeť jeden ovčinec a jeden pastýř.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
17Protož mne Otec miluje, že já pokládám duši svou, abych ji zase vzal.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
18Nižádnýť jí nebéře ode mne, ale já pokládám ji sám od sebe. Mám moc položiti ji, a mám moc zase vzíti ji. To přikázání vzal jsem od Otce svého.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
19Tedy stala se opět různice mezi Židy pro ty řeči.
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
20A pravili mnozí z nich: Ïábelství má a blázní. Co ho posloucháte?
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
21Jiní pravili: Tato slova nejsou ďábelství majícího. Zdaliž ďábelství může slepých oči otvírati?
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
22I bylo posvícení v Jeruzalémě, a zima byla.
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
23I procházel se Ježíš v chrámě po síňci Šalomounově.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
24Tedy obstoupili jej Židé, a řekli jemu: Dokudž duši naši držíš? Jestliže jsi ty Kristus, pověz nám zjevně.
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
25Odpověděl jim Ježíš: Pověděl jsem vám, a nevěříte. Skutkové, kteréž já činím ve jménu Otce svého, tiť svědectví vydávají o mně.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
26Ale vy nevěříte, nebo nejste z ovcí mých, jakož jsem vám pověděl.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
27Nebo ovce mé hlas můj slyší, a já je znám, a následujíť mne.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
28A jáť život věčný dávám jim, a nezahynouť na věky, aniž jich kdo vytrhne z ruky mé.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
29Otec můj, kterýž mi je dal, většíť jest nade všecky, a žádnýť jich nemůže vytrhnouti z ruky Otce mého.
30Ја и Отац једно смо.
30Já a Otec jedno jsme.
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
31Tedy zchápali opět kamení Židé, aby jej kamenovali.
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
32Odpověděl jim Ježíš: Mnohé dobré skutky ukázal jsem vám od Otce svého. Pro který z těch skutků kamenujete mne?
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
33Odpověděli jemu Židé, řkouce: Pro dobrý skutek tebe nekamenujeme, ale pro rouhání, totiž že ty, člověk jsa, děláš se Bohem.
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
34Odpověděl jim Ježíš: Však psáno jest v Zákoně vašem: Já jsem řekl: Bohové jste.
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
35Poněvadž ty nazval bohy, k nimžto řeč Boží stala se, a nemůžeť zrušeno býti Písmo,
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
36Kterakž tedy o mně, kteréhož posvětil Otec a poslal na svět, vy pravíte, že se rouhám, že jsem řekl: Syn Boží jsem?
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
37Nečiním-liť skutků Otce svého, nevěřte mi.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
38Pakliť činím, tedy byste pak mně nevěřili, aspoň skutkům věřte, abyste poznali a věřili, že Otec ve mně jest, a já v něm.
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
39Tedy opět hledali ho jíti, ale on vyšel z rukou jejich.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
40I odšel opět za Jordán na to místo, kdež nejprv Jan křtil, a pozůstal tam.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
41I přišli k němu mnozí, a pravili: Jan zajisté žádného divu neučinil, ale všecko, cožkoli mluvil Jan o tomto, pravé bylo.
42И многи вероваше Га онде.
42A mnozí tam uvěřili v něho.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.