Јован 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
1Potom pak chodil Ježíš po Galilei; nebo nechtěl býti v Judstvu, protože ho hledali Židé zabíti.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
2A byl blízko svátek Židovský, památka stánků.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
3Tedy řekli jemu bratří jeho: Vyjdi odsud, a jdi do Judstva, ať i učedlníci tvoji vidí skutky tvé, kteréž činíš.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
4Nižádný zajisté v skrytě nic nedělá, kdož chce vidín býti. Protož ty, činíš-li takové věci, zjeviž se světu.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
5Nebo ani bratří jeho nevěřili v něho.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
6I dí jim Ježíš: Èas můj ještě nepřišel, ale čas váš vždycky jest hotov.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
7Nemůžeť vás svět nenáviděti, ale mneť nenávidí; nebo já svědectví vydávám o něm, že skutkové jeho zlí jsou.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
8Vy jděte k svátku tomuto. Jáť ještě nepůjdu k svátku tomuto, nebo čas můj ještě se nenaplnil.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
9To pověděv jim, zůstal v Galilei.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
10A když odešli bratří jeho, tedy i on šel k svátku, ne zjevně, ale jako ukrytě.
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
11Židé pak hledali ho v svátek, a pravili: Kde jest onen?
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
12A mnoho řečí bylo o něm v zástupu. Nebo někteří pravili, že dobrý jest, a jiní pravili: Není, ale svodí zástup.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
13Žádný však o něm nemluvil zjevně pro bázeň Židů.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
14Když pak již polovici svátku se vykonalo, vstoupil Ježíš do chrámu, a učil.
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
15I divili se Židé, řkouce: Kterak tento Písmo umí, neučiv se?
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
16Odpověděl jim Ježíš a řekl: Mé učení neníť mé, ale toho, jenž mne poslal.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
17Bude-li kdo chtíti vůli jeho činiti, tenť bude uměti rozeznati, jest-li to učení z Boha, čili mluvím já sám od sebe.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
18Kdoť sám od sebe mluví, chvály své vlastní hledá, ale kdož hledá chvály toho, kterýž ho poslal, tenť pravdomluvný jest, a nepravosti v něm není.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
19Však Mojžíš dal vám Zákon? a žádný z vás neplní Zákona? Proč mne hledáte zamordovati?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
20Odpověděl zástup a řekl: Ïábelství máš. Kdo tě hledá zamordovati?
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
21Odpověděl Ježíš a řekl jim: Jeden skutek učinil jsem, a všickni se tomu divíte.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
22Mojžíš vydal vám obřízku, (ne že by z Mojžíše byla, ale z otců,) a v sobotu obřezujete člověka.
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
23Poněvadž člověk obřízku přijímá i v sobotu, aby nebyl rušen Zákon Mojžíšův, proč pak se na mne hněváte, že jsem celého člověka uzdravil v sobotu?
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
24Nesuďte podle osoby, ale spravedlivý soud suďte.
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
25Tedy někteří z Jeruzalémských pravili: Zdaliž toto není ten, kteréhož hledají zabíti?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
26A aj, svobodně mluví, a nic mu neříkají. Zdali jsou již právě poznali knížata, že tento jest právě Kristus?
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
27Ale o tomto víme, odkud jest, Kristus pak když přijde, žádný nebude věděti, odkud by byl.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
28I volal Ježíš v chrámě, uče a řka: I mne znáte, i odkud jsem, víte. A všakť jsem nepřišel sám od sebe, ale jestiť pravdomluvný, kterýž mne poslal, jehož vy neznáte.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
29Ale já znám jej, nebo od něho jsem, a on mne poslal.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
30I hledali ho jíti, ale žádný nevztáhl ruky na něho, nebo ještě byla nepřišla hodina jeho.
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
31Z zástupu pak mnozí uvěřili v něj, a pravili: Kristus když přijde, zdali více divů činiti bude nad ty, kteréž tento činí?
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
32Slyšeli pak farizeové zástup, an o něm takové věci rozmlouvá, i poslali farizeové a přední kněží služebníky, aby jej jali.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
33Tedy řekl jim Ježíš: Ještě maličký čas jsem s vámi, potom odejdu k tomu, jenž mne poslal.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
34Hledati mne budete, a nenaleznete, a kdež já budu, vy tam nemůžte přijíti.
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
35I řekli Židé k sobě vespolek: Kam tento půjde, že my ho nenalezneme? Zdali v rozptýlení pohanů půjde, a bude učiti pohany?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
36Jaká jest to řeč, kterouž promluvil: Hledati mne budete, a nenaleznete, a kdež já budu, vy nemůžete přijíti?
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
37V poslední pak den ten veliký svátku toho, stál Ježíš a volal, řka: Žízní-li kdo, pojď ke mně, a napij se.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
38Kdož věří ve mne, jakož dí Písmo, řeky z života jeho poplynou vody živé.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
39(A to řekl o Duchu svatém, kteréhož měli přijíti věřící v něho; nebo ještě nebyl dán Duch svatý, protože ještě Ježíš nebyl oslaven.)
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
40Tedy mnozí z zástupu uslyševše tu řeč, pravili: Tentoť jest právě prorok.
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
41Jiní pravili: Tentoť jest Kristus. Ale někteří pravili: Zdaliž od Galilee přijde Kristus?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
42Zdaž nedí písmo, že z semene Davidova a z Betléma městečka, kdež býval David, přijíti má Kristus?
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
43A tak různice v zástupu stala se pro něj.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
44Někteří pak z nich chtěli ho jíti, ale žádný nevztáhl ruky na něj.
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
45Tedy přišli služebníci k předním kněžím a k farizeům, i řekli jim oni: Proč jste ho nepřivedli?
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
46Odpověděli služebníci: Nikdy tak člověk nemluvil, jako tento člověk.
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
47I odpověděli jim farizeové: Zdali i vy jste svedeni?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
48Zdaliž kdo z knížat uvěřil v něho anebo z farizeů?
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
49Než zástup ten, kterýž nezná Zákona. Zlořečeníť jsou.
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
50I dí k nim Nikodém, ten, jenž byl přišel k němu v noci, kterýž byl jeden z nich:
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
51Zdali Zákon náš soudí člověka, leč prve uslyší od něho a zví, co by činil?
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
52Odpověděli a řekli jemu: Zdali i ty Galilejský jsi? Ptej se, žeť žádný prorok od Galilee nepovstal.
53И отидоше сваки својој кући.
53I šel jeden každý do domu svého.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.