Јован 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
1After these things Jesus walked in Galilee; for he would not walk in Judea, because the Jews sought to kill him.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
2Now the Jews’ feast of tabernacles was at hand.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
3And his brethren said to him: Pass from hence, and go into Judea; that thy disciples also may see thy works which thou dost.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
4For there is no man that doth any thing in secret, and he himself seeketh to be known openly. If thou do these things, manifest thyself to the world.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
5For neither did his brethren believe in him.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
6Then Jesus said to them: My time is not yet come; but your time is always ready.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
7The world cannot hate you; but me it hateth: because I give testimony of it, that the works thereof are evil.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
8Go you up to this festival day, but I go not up to this festival day: because my time is not accomplished.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
9When he had said these things, he himself stayed in Galilee.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
10But after his brethren were gone up, then he also went up to the feast, not openly, but, as it were, in secret.
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
11The Jews therefore sought him on the festival day, and said: Where is he?
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
12And there was much murmuring among the multitude concerning him. For some said: He is a good man. And others said: No, but he seduceth the people.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
13Yet no man spoke openly of him, for fear of the Jews.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
14Now about the midst of the feast, Jesus went up into the temple, and taught.
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
15And the Jews wondered, saying: How doth this man know letters, having never learned?
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
16Jesus answered them, and said: My doctrine is not mine, but his that sent me.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
17If any man do the will of him; he shall know of the doctrine, whether it be of God, or whether I speak of myself.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
18He that speaketh of himself, seeketh his own glory: but he that seeketh the glory of him that sent him, he is true, and there is no injustice in him.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
19Did Moses not give you the law, and yet none of you keepeth the law?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
20Why seek you to kill me? The multitude answered, and said: Thou hast a devil; who seeketh to kill thee?
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
21Jesus answered, and said to them: One work I have done; and you all wonder:
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
22Therefore, Moses gave you circumcision (not because it is of Moses, but of the fathers;) and on the sabbath day you circumcise a man.
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
23If a man receive circumcision on the sabbath day, that the law of Moses may not be broken; are you angry at me because I have healed the whole man on the sabbath day?
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
24Judge not according to the appearance, but judge just judgment.
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
25Some therefore of Jerusalem said: Is not this he whom they seek to kill?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
26And behold, he speaketh openly, and they say nothing to him. Have the rulers known for a truth, that this is the Christ?
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
27But we know this man, whence he is: but when the Christ cometh, no man knoweth whence he is.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
28Jesus therefore cried out in the temple, teaching, and saying: You both know me, and you know whence I am: and I am not come of myself; but he that sent me, is true, whom you know not.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
29I know him, because I am from him, and he hath sent me.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
30They sought therefore to apprehend him: and no man laid hands on him, because his hour was not yet come.
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
31But of the people many believed in him, and said: When the Christ cometh, shall he do more miracles, than these which this man doth?
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
32The Pharisees heard the people murmuring these things concerning him: and the rulers and Pharisees sent ministers to apprehend him.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
33Jesus therefore said to them: Yet a little while I am with you: and then I go to him that sent me.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
34You shall seek me, and shall not find me: and where I am, thither you cannot come.
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
35The Jews therefore said among themselves: Whither will he go, that we shall not find him? will he go unto the dispersed among the Gentiles, and teach the Gentiles?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
36What is this saying that he hath said: You shall seek me, and shall not find me; and where I am, you cannot come?
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
37And on the last, and great day of the festivity, Jesus stood and cried, saying: If any man thirst, let him come to me, and drink.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
38He that believeth in me, as the scripture saith, Out of his belly shall flow rivers of living water.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
39Now this he said of the Spirit which they should receive, who believed in him: for as yet the Spirit was not given, because Jesus was not yet glorified.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
40Of that multitude therefore, when they had heard these words of his, some said: This is the prophet indeed.
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
41Others said: This is the Christ. But some said: Doth the Christ come out of Galilee?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
42Doth not the scripture say: That Christ cometh of the seed of David, and from Bethlehem the town where David was?
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
43So there arose a dissension among the people because of him.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
44And some of them would have apprehended him: but no man laid hands on him.
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
45The ministers therefore came to the chief priests and the Pharisees. And they said to them: Why have you not brought him?
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
46The ministers answered: Never did man speak like this man.
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
47The Pharisees therefore answered them: Are you also seduced?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
48Hath any one of the rulers believed in him, or of the Pharisees?
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
49But this multitude, that knoweth not the law, are accursed.
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
50Nicodemus said to them, (he that came to him by night, who was one of them:)
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
51Doth our law judge any man, unless it first hear him, and know what he doth?
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
52They answered, and said to him: Art thou also a Galilean? Search the scriptures, and see, that out of Galilee a prophet riseth not.
53И отидоше сваки својој кући.
53And every man returned to his own house.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.