Јован 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Исус отиде на гору маслинску.
1And Jesus went unto mount Olivet.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
2And early in the morning he came again into the temple, and all the people came to him, and sitting down he taught them.
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
3And the scribes and the Pharisees bring unto him a woman taken in adultery: and they set her in the midst,
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
4And said to him: Master, this woman was even now taken in adultery.
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
5Now Moses in the law commanded us to stone such a one. But what sayest thou?
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
6And this they said tempting him, that they might accuse him. But Jesus bowing himself down, wrote with his finger on the ground.
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
7When therefore they continued asking him, he lifted up himself, and said to them: He that is without sin among you, let him first cast a stone at her.
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
8And again stooping down, he wrote on the ground.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
9But they hearing this, went out one by one, beginning at the eldest. And Jesus alone remained, and the woman standing in the midst.
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
10Then Jesus lifting up himself, said to her: Woman, where are they that accused thee? Hath no man condemned thee?
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
11Who said: No man, Lord. And Jesus said: Neither will I condemn thee. Go, and now sin no more.
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
12Again therefore, Jesus spoke to them, saying: I am the light of the world: he that followeth me, walketh not in darkness, but shall have the light of life.
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
13The Pharisees therefore said to him: Thou givest testimony of thyself: thy testimony is not true.
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
14Jesus answered, and said to them: Although I give testimony of myself, my testimony is true: for I know whence I came, and whither I go: but you know not whence I come, or whither I go.
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
15You judge according to the flesh: I judge not any man.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
16And if I do judge, my judgment is true: because I am not alone, but I and the Father that sent me.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
17And in your law it is written, that the testimony of two men is true.
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
18I am one that give testimony of myself: and the Father that sent me giveth testimony of me.
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
19They said therefore to him: Where is thy Father? Jesus answered: Neither me do you know, nor my Father: if you did know me, perhaps you would know my Father also.
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
20These words Jesus spoke in the treasury, teaching in the temple: and no man laid hands on him, because his hour was not yet come.
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
21Again therefore Jesus said to them: I go, and you shall seek me, and you shall die in your sin. Whither I go, you cannot come.
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
22The Jews therefore said: Will he kill himself, because he said: Whither I go, you cannot come?
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
23And he said to them: You are from beneath, I am from above. You are of this world, I am not of this world.
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
24Therefore I said to you, that you shall die in your sins. For if you believe not that I am he, you shall die in your sin.
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
25They said therefore to him: Who art thou? Jesus said to them: The beginning, who also speak unto you.
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
26Many things I have to speak and to judge of you. But he that sent me, is true: and the things I have heard of him, these same I speak in the world.
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
27And they understood not, that he called God his Father.
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
28Jesus therefore said to them: When you shall have lifted up the Son of man, then shall you know, that I am he, and that I do nothing of myself, but as the Father hath taught me, these things I speak:
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
29And he that sent me, is with me, and he hath not left me alone: for I do always the things that please him.
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
30When he spoke these things, many believed in him.
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
31Then Jesus said to those Jews, who believed him: If you continue in my word, you shall be my disciples indeed.
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
32And you shall know the truth, and the truth shall make you free.
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
33They answered him: We are the seed of Abraham, and we have never been slaves to any man: how sayest thou: you shall be free?
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
34Jesus answered them: Amen, amen I say unto you: that whosoever committeth sin, is the servant of sin.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
35Now the servant abideth not in the house for ever; but the son abideth for ever.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
36If therefore the son shall make you free, you shall be free indeed.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
37I know that you are the children of Abraham: but you seek to kill me, because my word hath no place in you.
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
38I speak that which I have seen with my Father: and you do the things that you have seen with your father.
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
39They answered, and said to him: Abraham is our father. Jesus saith to them: If you be the children of Abraham, do the works of Abraham.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
40But now you seek to kill me, a man who have spoken the truth to you, which I have heard of God. This Abraham did not.
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
41You do the works of your father. They said therefore to him: We are not born of fornication: we have one Father, even God.
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
42Jesus therefore said to them: If God were your Father, you would indeed love me. For from God I proceeded, and came; for I came not of myself, but he sent me:
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
43Why do you not know my speech? Because you cannot hear my word.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
44You are of your father the devil, and the desires of your father you will do. He was a murderer from the beginning, and he stood not in the truth; because truth is not in him. When he speaketh a lie, he speaketh of his own: for he is a liar, and the father thereof.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
45But if I say the truth, you believe me not.
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
46Which of you shall convince me of sin? If I say the truth to you, why do you not believe me?
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
47He that is of God, heareth the words of God. Therefore you hear them not, because you are not of God.
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
48The Jews therefore answered, and said to him: Do not we say well that thou art a Samaritan, and hast a devil?
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
49Jesus answered: I have not a devil: but I honour my Father, and you have dishonoured me.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
50But I seek not my own glory: there is one that seeketh and judgeth.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
51Amen, amen I say to you: If any man keep my word, he shall not see death for ever.
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
52The Jews therefore said: Now we know that thou hast a devil. Abraham is dead, and the prophets; and thou sayest: If any man keep my word, he shall not taste death for ever.
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
53Art thou greater than our father Abraham, who is dead? and the prophets are dead. Whom dost thou make thyself?
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
54Jesus answered: If I glorify myself, my glory is nothing. It is my Father that glorifieth me, of whom you say that he is your God.
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
55And you have not known him, but I know him. And if I shall say that I know him not, I shall be like to you, a liar. But I do know him, and do keep his word.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
56Abraham your father rejoiced that he might see my day: he saw it, and was glad.
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
57The Jews therefore said to him: Thou art not yet fifty years old, and hast thou seen Abraham?
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
58Jesus said to them: Amen, amen I say to you, before Abraham was made, I am.
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
59They took up stones therefore to cast at him. But Jesus hid himself, and went out of the temple.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.