Јован 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Исус отиде на гору маслинску.
1Иисус же пошел на гору Елеонскую.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
2А утром опять пришел в храм, и весь народ шел к Нему. Он сел и учил их.
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
3Тут книжники и фарисеи привели к Нему женщину, взятую в прелюбодеянии, и, поставив ее посреди,
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
4сказали Ему: Учитель! эта женщина взята в прелюбодеянии;
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
5а Моисей в законе заповедал нам побивать таких камнями: Ты что скажешь?
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
6Говорили же это, искушая Его, чтобы найти что-нибудь к обвинению Его. Но Иисус, наклонившись низко, писал перстом на земле, не обращая на них внимания.
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
7Когда же продолжали спрашивать Его, Он, восклонившись, сказал им: кто из вас без греха, первый брось на нее камень.
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
8И опять, наклонившись низко, писал на земле.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
9Они же, услышав то и будучи обличаемы совестью, стали уходить один за другим, начиная от старших до последних; и остался один Иисус и женщина, стоящая посреди.
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
10Иисус, восклонившись и не видя никого, кроме женщины, сказал ей: женщина! где твои обвинители? никто не осудил тебя?
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
11Она отвечала: никто, Господи. Иисус сказал ей: и Я не осуждаю тебя; иди и впредь не греши.
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
12Опять говорил Иисус к народу и сказал им: Я свет миру; кто последует за Мною, тот не будет ходить во тьме, но будет иметь свет жизни.
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
13Тогда фарисеи сказали Ему: Ты Сам о Себе свидетельствуешь, свидетельство Твое не истинно.
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
14Иисус сказал им в ответ: если Я и Сам о Себе свидетельствую, свидетельство Мое истинно; потому что Я знаю, откуда пришел и куда иду; а вы не знаете, откуда Я и куда иду.
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
15Вы судите по плоти; Я не сужу никого.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
16А если и сужу Я, то суд Мой истинен, потому что Я не один, но Я и Отец, пославший Меня.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
17А и в законе вашем написано, что двух человек свидетельство истинно.
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
18Я Сам свидетельствую о Себе, и свидетельствует о Мне Отец, пославший Меня.
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
19Тогда сказали Ему: где Твой Отец? Иисус отвечал: вы не знаете ни Меня, ни Отца Моего; если бы вы знали Меня, то знали бы и Отца Моего.
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
20Сии слова говорил Иисус у сокровищницы, когда учил в храме; и никто не взял Его, потому что еще не пришел час Его.
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
21Опять сказал им Иисус: Я отхожу, и будете искать Меня, и умрете во грехе вашем. Куда Я иду, туда вы не можете придти.
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
22Тут Иудеи говорили: неужели Он убьет Сам Себя, что говорит: “куда Я иду, вы не можете придти”?
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
23Он сказал им: вы от нижних, Я от вышних; вы от мира сего, Я не от сего мира.
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
24Потому Я и сказал вам, что вы умрете во грехах ваших; ибо если не уверуете, что это Я, то умрете во грехах ваших.
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
25Тогда сказали Ему: кто же Ты? Иисус сказал им: от начала Сущий, как и говорю вам.
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
26Много имею говорить и судить о вас; но Пославший Меня есть истинен, и что Я слышал от Него, то и говорю миру.
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
27Не поняли, что Он говорил им об Отце.
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
28Итак Иисус сказал им: когда вознесете Сына Человеческого, тогда узнаете, что это Я и что ничего не делаю от Себя, но как научил Меня Отец Мой, так и говорю.
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
29Пославший Меня есть со Мною; Отец не оставил Меня одного, ибо Я всегда делаю то, что Ему угодно.
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
30Когда Он говорил это, многие уверовали в Него.
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
31Тогда сказал Иисус к уверовавшим в Него Иудеям: если пребудете в слове Моем, то вы истинно Мои ученики,
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
32и познаете истину, и истина сделает вас свободными.
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
33Ему отвечали: мы семя Авраамово и не были рабами никому никогда; как же Ты говоришь: сделаетесь свободными?
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
34Иисус отвечал им: истинно, истинно говорю вам: всякий, делающий грех, есть раб греха.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
35Но раб не пребывает в доме вечно; сын пребывает вечно.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
36Итак, если Сын освободит вас, то истинно свободны будете.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
37Знаю, что вы семя Авраамово; однако ищете убить Меня, потому что слово Мое не вмещается в вас.
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
38Я говорю то, что видел у Отца Моего; а вы делаете то, что видели у отца вашего.
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
39Сказали Ему в ответ: отец наш есть Авраам. Иисус сказал им: если бы вы были дети Авраама, то дела Авраамовы делали бы.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
40А теперь ищете убить Меня, Человека, сказавшего вам истину, которую слышал от Бога: Авраам этого не делал.
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
41Вы делаете дела отца вашего. На это сказали Ему: мы не от любодеяния рождены; одного Отца имеем, Бога.
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
42Иисус сказал им: если бы Бог был Отец ваш, то вы любили бы Меня, потому что Я от Бога исшел и пришел; ибо Я не Сам от Себя пришел, но Он послал Меня.
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
43Почему вы не понимаете речи Моей? Потому что не можете слышать слова Моего.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
44Ваш отец диавол; и вы хотите исполнять похоти отца вашего. Он был человекоубийца от начала и не устоял в истине, ибо нет в нем истины. Когда говорит он ложь, говорит свое, ибо он лжец и отец лжи.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
45А как Я истину говорю, то не верите Мне.
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
46Кто из вас обличит Меня в неправде? Если же Я говорю истину, почему вы не верите Мне?
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
47Кто от Бога, тот слушает слова Божии. Вы потому не слушаете, что вы не от Бога.
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
48На это Иудеи отвечали и сказали Ему: не правду ли мы говорим, что Ты Самарянин и что бес в Тебе?
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
49Иисус отвечал: во Мне беса нет; но Я чту Отца Моего, а вы бесчестите Меня.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
50Впрочем Я не ищу Моей славы: есть Ищущий и Судящий.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
51Истинно, истинно говорю вам: кто соблюдет слово Мое, тот не увидит смерти вовек.
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
52Иудеи сказали Ему: теперь узнали мы, что бес в Тебе. Авраам умер и пророки, а Ты говоришь: кто соблюдет слово Мое, тот не вкусит смерти вовек.
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
53Неужели Ты больше отца нашего Авраама, который умер? и пророки умерли: чем Ты Себя делаешь?
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
54Иисус отвечал: если Я Сам Себя славлю, то слава Моя ничто. Меня прославляет Отец Мой, о Котором вы говорите, что Он Бог ваш.
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
55И вы не познали Его, а Я знаю Его; и если скажу, что не знаю Его, то буду подобный вам лжец. Но Я знаю Его и соблюдаю слово Его.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
56Авраам, отец ваш, рад был увидеть день Мой; и увидел и возрадовался.
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
57На это сказали Ему Иудеи: Тебе нет еще пятидесяти лет, - и Ты видел Авраама?
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
58Иисус сказал им: истинно, истинно говорю вам: прежде нежели был Авраам, Я есмь.
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
59Тогда взяли каменья, чтобы бросить на Него; но Иисус скрылся и вышел из храма, пройдя посреди них, и пошел далее.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.