Јован 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.
1Тогда Пилат взял Иисуса и велел бить Его.
2И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,
2И воины, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову, и одели Его в багряницу,
3и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.
3и говорили: радуйся, Царь Иудейский! и били Его по ланитам.
4Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.
4Пилат опять вышел и сказал им: вот, я вывожу Его к вам, чтобы вы знали, что я не нахожу в Нем никакой вины.
5А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!
5Тогда вышел Иисус в терновом венце и в багрянице. И сказал им Пилат: се, Человек!
6А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.
6Когда же увидели Его первосвященники и служители, то закричали: распни, распни Его! Пилат говорит им: возьмите Его вы и распните; ибо я не нахожу в Нем вины.
7Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.
7Иудеи отвечали ему: мы имеем закон, и по закону нашему Он должен умереть, потому что сделал Себя Сыном Божиим.
8Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.
8Пилат, услышав это слово, больше убоялся.
9И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
9И опять вошел в преторию и сказал Иисусу: откуда Ты? Но Иисус не дал ему ответа.
10А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?
10Пилат говорит Ему: мне ли не отвечаешь? не знаешь ли, что я имею власть распять Тебя и власть имею отпустить Тебя?
11Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.
11Иисус отвечал: ты не имел бы надо Мною никакой власти, если бы не было дано тебе свыше; посему более греха на том, кто предал Меня тебе.
12Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
12С этого времени Пилат искал отпустить Его. Иудеи же кричали: если отпустишь Его, ты не друг кесарю; всякий, делающий себя царем, противник кесарю.
13Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.
13Пилат, услышав это слово, вывел вон Иисуса и сел на судилище, на месте, называемом Лифостротон, а по-еврейски Гаввафа.
14А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.
14Тогда была пятница перед Пасхою, и час шестой. И сказал Пилат Иудеям: се, Царь ваш!
15А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.
15Но они закричали: возьми, возьми, распни Его! Пилат говорит им: Царя ли вашего распну? Первосвященники отвечали: нет у нас царя, кроме кесаря.
16Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
16Тогда наконец он предал Его им на распятие. И взяли Иисуса и повели.
17И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.
17И, неся крест Свой, Он вышел на место, называемое Лобное, по-еврейски Голгофа;
18Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.
18там распяли Его и с Ним двух других, по ту и по другую сторону, а посреди Иисуса.
19Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
19Пилат же написал и надпись и поставил на кресте. Написано было: Иисус Назорей, Царь Иудейский.
20И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.
20Эту надпись читали многие из Иудеев, потому что место, где был распят Иисус, было недалеко от города и написано было по-еврейски, по-гречески, по-римски.
21А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.
21Первосвященники же Иудейские сказали Пилату: не пиши: Царь Иудейский, но что Он говорил: Я Царь Иудейский.
22Пилат одговори: Шта писах писах.
22Пилат отвечал: что я написал, то написал.
23А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.
23Воины же, когда распяли Иисуса, взяли одежды Его и разделили на четыре части, каждому воину по части, и хитон; хитон же был не сшитый, а весь тканый сверху.
24Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.
24Итак сказали друг другу: не станем раздирать его, а бросим о нем жребий, чей будет, - да сбудется реченное в Писании: разделили ризы Мои между собою и об одежде Моей бросали жребий. Так поступили воины.
25А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
25При кресте Иисуса стояли Матерь Его и сестра Матери Его, Мария Клеопова, и Мария Магдалина.
26А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!
26Иисус, увидев Матерь и ученика, тут стоящего, которого любил, говорит Матери Своей: Жено! се, сын Твой.
27Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.
27Потом говорит ученику: се, Матерь твоя! И с этого времени ученик сей взял Ее к себе.
28Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.
28После того Иисус, зная, что уже все совершилось, да сбудется Писание, говорит: жажду.
29Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.
29Тут стоял сосуд, полный уксуса. Воины, напоив уксусом губку и наложив на иссоп, поднесли к устам Его.
30А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.
30Когда же Иисус вкусил уксуса, сказал: совершилось! И, преклонив главу, предал дух.
31А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.
31Но так как тогда была пятница, то Иудеи, дабы не оставить тел на кресте в субботу, - ибо та суббота была день великий, - просили Пилата, чтобы перебить у них голени и снять их.
32Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.
32Итак пришли воины и у первого перебили голени, и у другого, распятого с Ним.
33А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;
33Но, придя к Иисусу, как увидели Его уже умершим, не перебили у Него голеней,
34него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
34но один из воинов копьем пронзил Ему ребра, и тотчас истекла кровь и вода.
35И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.
35И видевший засвидетельствовал, и истинно свидетельство его; он знает, что говорит истину, дабы вы поверили.
36Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.
36Ибо сие произошло, да сбудется Писание: кость Его да не сокрушится.
37И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.
37Также и в другом месте Писание говорит: воззрят на Того, Которого пронзили.
38А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.
38После сего Иосиф из Аримафеи - ученик Иисуса, но тайный, из страха от Иудеев, - просил Пилата, чтобы снять тело Иисуса; и Пилат позволил. Он пошел и снял тело Иисуса.
39А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
39Пришел также и Никодим, приходивший прежде к Иисусу ночью, - и принес состав из смирны и алоя, литр около ста.
40И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.
40Итак они взяли тело Иисуса и обвили его пеленами с благовониями, как обыкновенно погребают Иудеи.
41А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.
41На том месте, где Он распят, был сад, и в саду гроб новый, в котором еще никто не был положен.
42Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.
42Там положили Иисуса ради пятницы Иудейской, потому что гроб был близко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.