Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Когда же узнал Иисус о дошедшем до фарисеев слухе, что Он более приобретает учеников и крестит, нежели Иоанн, -
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2хотя Сам Иисус не крестил, а ученики Его, -
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3то оставил Иудею и пошел опять в Галилею.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4Надлежало же Ему проходить через Самарию.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5Итак приходит Он в город Самарийский, называемый Сихарь, близ участка земли, данного Иаковом сыну своему Иосифу.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Там был колодезь Иаковлев. Иисус, утрудившись от пути, сел у колодезя. Было около шестого часа.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7Приходит женщина из Самарии почерпнуть воды. Иисус говорит ей: дай Мне пить.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8Ибо ученики Его отлучились в город купить пищи.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9Женщина Самарянская говорит Ему: как ты, будучи Иудей, просишь пить у меня, Самарянки? ибо Иудеи с Самарянами не сообщаются.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Иисус сказал ей в ответ: если бы ты знала дар Божий и Кто говорит тебе: дай Мне пить, то ты сама просила бы у Него, и Он дал бы тебе воду живую.
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11Женщина говорит Ему: господин! тебе и почерпнуть нечем, а колодезь глубок; откуда же у тебя вода живая?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Неужели ты больше отца нашего Иакова, который дал нам этот колодезь и сам из него пил, и дети его, и скот его?
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Иисус сказал ей в ответ: всякий, пьющий воду сию, возжаждет опять,
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14а кто будет пить воду, которую Я дам ему, тот не будет жаждать вовек; но вода, которую Я дам ему, сделается в нем источником воды, текущей в жизнь вечную.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15Женщина говорит Ему: господин! дай мне этой воды, чтобы мне не иметь жажды и не приходить сюда черпать.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16Иисус говорит ей: пойди, позови мужа твоего и приди сюда.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17Женщина сказала в ответ: у меня нет мужа. Иисус говорит ей: правду ты сказала, что у тебя нет мужа,
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18ибо у тебя было пять мужей, и тот, которого ныне имеешь, не муж тебе; это справедливо ты сказала.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19Женщина говорит Ему: Господи! вижу, что Ты пророк.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Отцы наши поклонялись на этой горе, а вы говорите, что место, где должно поклоняться, находится в Иерусалиме.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21Иисус говорит ей: поверь Мне, что наступает время, когда и не на горе сей, и не в Иерусалиме будете поклоняться Отцу.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22Вы не знаете, чему кланяетесь, а мы знаем, чему кланяемся, ибо спасение от Иудеев.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23Но настанет время и настало уже, когда истинные поклонники будут поклоняться Отцу в духе и истине, ибо таких поклонников Отец ищет Себе.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24Бог есть дух, и поклоняющиеся Ему должны поклоняться в духе и истине.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25Женщина говорит Ему: знаю, что придет Мессия, то есть Христос; когда Он придет, то возвестит нам все.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Иисус говорит ей: это Я, Который говорю с тобою.
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27В это время пришли ученики Его и удивились, что Он разговаривал с женщиною; однакож ни один не сказал: чего Ты требуешь? или: о чем говоришь с нею?
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28Тогда женщина оставила водонос свой, и пошла в город, и говорит людям:
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29пойдите, посмотрите Человека, Который сказал мне все, что я сделала: не Он ли Христос?
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30Они вышли из города и пошли к Нему.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31Между тем ученики просили Его, говоря: Равви! ешь.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32Но Он сказал им: у Меня есть пища, которой вы не знаете.
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33Посему ученики говорили между собою: разве кто принес Ему есть?
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Иисус говорит им: Моя пища есть творить волю Пославшего Меня и совершить дело Его.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Не говорите ли вы, что еще четыре месяца, и наступит жатва? А Я говорю вам: возведите очи ваши и посмотрите на нивы, как они побелели и поспели к жатве.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36Жнущий получает награду и собирает плод в жизнь вечную, так что и сеющий и жнущий вместе радоваться будут,
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37ибо в этом случае справедливо изречение: один сеет, а другой жнет.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38Я послал вас жать то, над чем вы не трудились: другие трудились, а вы вошли в труд их.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39И многие Самаряне из города того уверовали в Него по слову женщины, свидетельствовавшей, что Он сказал ей все, что она сделала.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40И потому, когда пришли к Нему Самаряне, то просили Его побыть у них; и Он пробыл там два дня.
41И много их више верова за Његову беседу.
41И еще большее число уверовали по Его слову.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42А женщине той говорили: уже не по твоим речам веруем, ибо сами слышали и узнали, что Он истинно Спаситель мира, Христос.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43По прошествии же двух дней Он вышел оттуда и пошел в Галилею,
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44ибо Сам Иисус свидетельствовал, что пророк не имеет чести в своем отечестве.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45Когда пришел Он в Галилею, то Галилеяне приняли Его, видев все, что Он сделал в Иерусалиме в праздник, - ибо и они ходили на праздник.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Итак Иисус опять пришел в Кану Галилейскую, где претворил воду в вино. В Капернауме был некоторый царедворец, у которого сын был болен.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47Он, услышав, что Иисус пришел из Иудеи в Галилею, пришел к Нему и просил Его придти и исцелить сына его, который был при смерти.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Иисус сказал ему: вы не уверуете, если не увидите знамений и чудес.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49Царедворец говорит Ему: Господи! приди, пока не умер сын мой.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50Иисус говорит ему: пойди, сын твой здоров. Он поверил слову, которое сказал ему Иисус, и пошел.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51На дороге встретили его слуги его и сказали: сын твой здоров.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52Он спросил у них: в котором часу стало ему легче? Ему сказали: вчера в седьмом часу горячка оставила его.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53Из этого отец узнал, что это был тот час, в который Иисус сказал ему: сын твой здоров, и уверовал сам и весь дом его.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54Это второе чудо сотворил Иисус, возвратившись из Иудеи в Галилею.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.