Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Як же взнав Господь, що прочули Фарисеї, що Ісус більш учеників єднає і хрестить, нїж Йоан,
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2(хоч Ісус сам не хрестив, а ученики Його;)
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3то покинув Юдею, та й пійшов знов у Галилею.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4Треба ж було Йому проходити через Самарию.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5Приходить оце в город Самарянський, названий Сихар, поблизу хутора, що дав Яков Йосифу, синові своєму.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Була ж там криниця Яковова. Оце ж Ісус, утомившись у дорозї, сидїв так на криницї; було ж коло шестої години.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7Приходить жінка з Самариї начерпати води. Рече їй Ісус: Дай менї пити.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8Ученики бо Його пійшли в город, щоб купити їжі.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9Каже ж Йому жінка Самарянка: Як се Ти, Жидовин бувши, пити просиш від мене, жінки Самарянки? Бо Жиди не сходять ся з Самарянами.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Озвавсь Ісус і рече їй: Коли б знала дар Божий і хто се говорить тобі: Дай менї пити, ти просила б Його, й дав би тобі води живої.
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11Каже Йому жінка: Добродїю, і черпака не маєш, і колодязь глибокий; звідкіля ж маєш воду живу?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Хиба Ти більший єси отця нашого Якова, що дав нам сей колодязь? і він сам з него пив, і сини його, й скот його.
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Озвавсь Ісус і рече їй: Всякий, хто пє воду сю забажає знов;
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14хто ж напєть ся води, що я дам йому, не забажає до віку; а вода, що дам йому, буде в йому жерелом води, що тече в життє вічнє.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15Каже до Него жінка: Добродїю, дай менї сієї води, щоб не жаждувала, анї ходила сюди черпати.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16Рече їй Ісус: Іди поклич чоловіка твого, та й приходь сюди.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17Озвалась жінка і каже: Не маю чоловіка. Рече їй Ісус: Добре сказала єси, що чоловіка не маєш;
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18пять бо чоловіків мала, та й тепер которого маєш, не чоловік тобі; у сьому правду сказала єси.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19Каже Йому жінка: Добродїю, бачу, що пророк єси Ти.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Батьки наші на сїй горі покланялись; а ви кажете, що в Єрусалимі місце, де треба покланяти ся.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21Рече їй Ісус: Жінко, вір менї, що прийде час, коли нї на горі сїй, анї в Єрусалимі покланяти метесь ви Отцеві.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22Ви кланяєтесь, а чому — не знаєте; ми кланяємось, і чому — знаємо, бо спасеннє від Жидів.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23Та прийде час, і вже єсть, що правдиві поклонники поклонять ся Отцеві духом і правдою; Отець бо таких шукає покланяючих ся Йому.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24Дух — Бог, і хто покланяєть ся Йому, духом і правдою мусить покланятись.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25Каже Йому жінка: Знаю, що Месия прийде (званий Христос). Як прийде Він, звістить нам усе.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Рече їй Ісус: Се я, що глаголю тобі.
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27І прийшли на се ученики Його, й дивувались, що Він із жінкою розмовляв; та нїхто не сказав: Чого тобі треба? або: Про що розмовляєш із нею?
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28Покинула тодї відро своє жінка, й пійшла в город, і каже людям:
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29Ійдїть подивіть ся на чоловіка, котрий сказав менї все, що я зробила; чи се не Христос?
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30Вийшли ж з города, й прийшли до Него.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31Тим часом просили Його ученики: Рави, їж.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32Він же рече їм: Я маю їжу їсти, котрої ви не знаєте.
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33Казали ж ученики один до одного: Хиба хто принїс Йому їсти?
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Рече їм Ісус: Моя їжа, щоб чинити волю Пославшого мене, й скінчити Його дїло.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Хиба ви не кажете: Що ще чотирі місяцї, та й жнива прийдуть? Ось глаголю вам: Здійміть очі ваші, та погляньте на ниви, що вже пополовіли на жнива.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36І приймає жнець плату, й збирає овощ у життє вічнє, щоб і хто сїє радував ся, і хто жне.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37Бо у сьому слово правдиве: що инший, хто сїє, а инший, хто жне.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38Я післав вас жати, коло чого ви не працювали; инші люде працювали, а ви на працю їх увійшли.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39З города ж того багато увірувало в Него Самарян через слово жінки, сьвідкуючої: Що сказав менї все, що зробила.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40Як же прийшли до Него Самаряне, просили Його зістатись у них; і зіставсь там два днї.
41И много их више верова за Његову беседу.
41І багато більше увірувало за слово Його.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42А тій жінцї казали: Що вже не задля твого оповідання віруємо; самі бо чули, й знаємо, що се справдї Спас сьвіту Христос.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43Через два ж днї вийшов звідтіля та прийшов у Галилею.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44Сам бо Ісус сьвідкував, що пророк у своїй отчинї чести не має.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45Як же прийшов у Галилею, прийняли Його Галилейцї, бачивши все, що зробив у Єрусалимі на сьвята: бо й вони ходили на сьвята.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Прийшов же Ісус ізнов у Кану Галилейську, де зробив воду вином. І був один царський, котрого син нездужав у Капернаумі.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47Сей, почувши, що Ісус прибув із Юдеї в Галилею, прийшов до Него, й благав Його, щоб пійшов та оздоровив сина його, бо мав умерти.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Рече ж Ісус до него: Коли ознак та див не побачите, не увіруєте.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49Каже до Него царський: Господи, йди перш, нїж умре дитина моя.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50Рече йому Ісус: Іди, син твій живий. І увірував чоловік слову, що промовив йому Ісус, і пійшов.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51Вже ж він ішов, зустріли його слуги його й звістили, кажучи: Що хлопчик твій живий.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52Спитав же в них про годину, коли полегшало йому. І кажуть йому: Що вчора семої години покинула його горячка.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53Зрозумів же батько, що тієї самої години, котрої сказав йому Ісус: Що син твій живий; і увірував сам і ввесь дім його.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54Се знов другу ознаку зробив Ісус, прийшовши з Юдеї в Галилею.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.