Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Therefore when the Lord knew that the Pharisees had heard that Jesus was making and baptizing more disciples than John
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2(although Jesus himself didn’t baptize, but his disciples),
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3he left Judea and departed into Galilee.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4He needed to pass through Samaria.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5So he came to a city of Samaria called Sychar, near the parcel of ground that Jacob gave to his son Joseph.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Jacob’s well was there. Jesus therefore, being tired from his journey, sat down by the well. It was about the sixth hour.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7A woman of Samaria came to draw water. Jesus said to her, “Give me a drink.”
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8For his disciples had gone away into the city to buy food.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9The Samaritan woman therefore said to him, “How is it that you, being a Jew, ask for a drink from me, a Samaritan woman?” (For Jews have no dealings with Samaritans.)
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Jesus answered her, “If you knew the gift of God, and who it is who says to you, ‘Give me a drink,’ you would have asked him, and he would have given you living water.”
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11The woman said to him, “Sir, you have nothing to draw with, and the well is deep. So where do you get that living water?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Are you greater than our father Jacob, who gave us the well and drank from it himself, as did his children and his livestock?”
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Jesus answered her, “Everyone who drinks of this water will thirst again,
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14but whoever drinks of the water that I will give him will never thirst again; but the water that I will give him will become in him a well of water springing up to eternal life.”
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15The woman said to him, “Sir, give me this water, so that I don’t get thirsty, neither come all the way here to draw.”
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16Jesus said to her, “Go, call your husband, and come here.”
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17The woman answered, “I have no husband.” Jesus said to her, “You said well, ‘I have no husband,’
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18for you have had five husbands; and he whom you now have is not your husband. This you have said truly.”
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19The woman said to him, “Sir, I perceive that you are a prophet.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Our fathers worshiped in this mountain, and you Jews say that in Jerusalem is the place where people ought to worship.”
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21Jesus said to her, “Woman, believe me, the hour is coming when neither in this mountain nor in Jerusalem will you worship the Father.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22You worship that which you don’t know. We worship that which we know; for salvation is from the Jews.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23But the hour comes, and now is, when the true worshipers will worship the Father in spirit and truth, for the Father seeks such to be his worshipers.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24God is spirit, and those who worship him must worship in spirit and truth.”
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25The woman said to him, “I know that Messiah is coming, he who is called Christ. When he has come, he will declare to us all things.”
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Jesus said to her, “I am he, the one who speaks to you.”
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27Just then, his disciples came. They marveled that he was speaking with a woman; yet no one said, “What are you looking for?” or, “Why do you speak with her?”
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28So the woman left her water pot, went away into the city, and said to the people,
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29“Come, see a man who told me everything that I have done. Can this be the Christ?”
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30They went out of the city, and were coming to him.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31In the meanwhile, the disciples urged him, saying, “Rabbi, eat.”
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32But he said to them, “I have food to eat that you don’t know about.”
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33The disciples therefore said to one another, “Has anyone brought him something to eat?”
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Jesus said to them, “My food is to do the will of him who sent me and to accomplish his work.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Don’t you say, ‘There are yet four months until the harvest’? Behold, I tell you, lift up your eyes and look at the fields, that they are white for harvest already.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36He who reaps receives wages and gathers fruit to eternal life, that both he who sows and he who reaps may rejoice together.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37For in this the saying is true, ‘One sows, and another reaps.’
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38I sent you to reap that for which you haven’t labored. Others have labored, and you have entered into their labor.”
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39From that city many of the Samaritans believed in him because of the word of the woman, who testified, “He told me everything that I have done.”
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40So when the Samaritans came to him, they begged him to stay with them. He stayed there two days.
41И много их више верова за Његову беседу.
41Many more believed because of his word.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42They said to the woman, “Now we believe, not because of your speaking; for we have heard for ourselves, and know that this is indeed the Christ, the Savior of the world.”
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43After the two days he went out from there and went into Galilee.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44For Jesus himself testified that a prophet has no honor in his own country.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45So when he came into Galilee, the Galileans received him, having seen all the things that he did in Jerusalem at the feast, for they also went to the feast.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Jesus came therefore again to Cana of Galilee, where he made the water into wine. There was a certain nobleman whose son was sick at Capernaum.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47When he heard that Jesus had come out of Judea into Galilee, he went to him and begged him that he would come down and heal his son, for he was at the point of death.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Jesus therefore said to him, “Unless you people see signs and wonders, you will in no way believe.”
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49The nobleman said to him, “Sir, come down before my child dies.”
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50Jesus said to him, “Go your way. Your son lives.” The man believed the word that Jesus spoke to him, and he went his way.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51As he was going down, his servants met him and reported, saying “Your child lives!”
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52So he inquired of them the hour when he began to get better. They said therefore to him, “Yesterday at the seventh hour, the fever left him.”
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53So the father knew that it was at that hour in which Jesus said to him, “Your son lives.” He believed, as did his whole house.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54This is again the second sign that Jesus did, having come out of Judea into Galilee.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.