Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1After these things, there was a feast of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2Now in Jerusalem by the sheep gate, there is a pool, which is called in Hebrew, “Bethesda”, having five porches.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3In these lay a great multitude of those who were sick, blind, lame, or paralyzed, waiting for the moving of the water;
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4for an angel went down at certain times into the pool and stirred up the water. Whoever stepped in first after the stirring of the water was healed of whatever disease he had.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5A certain man was there who had been sick for thirty-eight years.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6When Jesus saw him lying there, and knew that he had been sick for a long time, he asked him, “Do you want to be made well?”
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7The sick man answered him, “Sir, I have no one to put me into the pool when the water is stirred up, but while I’m coming, another steps down before me.”
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8Jesus said to him, “Arise, take up your mat, and walk.”
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9Immediately, the man was made well, and took up his mat and walked. Now that day was a Sabbath.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10So the Jews said to him who was cured, “It is the Sabbath. It is not lawful for you to carry the mat.”
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11He answered them, “He who made me well said to me, ‘Take up your mat and walk.’ ”
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12Then they asked him, “Who is the man who said to you, ‘Take up your mat and walk’ ?”
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13But he who was healed didn’t know who it was, for Jesus had withdrawn, a crowd being in the place.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Afterward Jesus found him in the temple and said to him, “Behold, you are made well. Sin no more, so that nothing worse happens to you.”
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15The man went away, and told the Jews that it was Jesus who had made him well.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16For this cause the Jews persecuted Jesus and sought to kill him, because he did these things on the Sabbath.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17But Jesus answered them, “My Father is still working, so I am working, too.”
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18For this cause therefore the Jews sought all the more to kill him, because he not only broke the Sabbath, but also called God his own Father, making himself equal with God.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19Jesus therefore answered them, “Most certainly, I tell you, the Son can do nothing of himself, but what he sees the Father doing. For whatever things he does, these the Son also does likewise.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20For the Father has affection for the Son, and shows him all things that he himself does. He will show him greater works than these, that you may marvel.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21For as the Father raises the dead and gives them life, even so the Son also gives life to whom he desires.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22For the Father judges no one, but he has given all judgment to the Son,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23that all may honor the Son, even as they honor the Father. He who doesn’t honor the Son doesn’t honor the Father who sent him.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24“Most certainly I tell you, he who hears my word and believes him who sent me has eternal life, and doesn’t come into judgment, but has passed out of death into life.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Most certainly I tell you, the hour comes, and now is, when the dead will hear the Son of God’s voice; and those who hear will live.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26For as the Father has life in himself, even so he gave to the Son also to have life in himself.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27He also gave him authority to execute judgment, because he is a son of man.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Don’t marvel at this, for the hour comes in which all who are in the tombs will hear his voice
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29and will come out; those who have done good, to the resurrection of life; and those who have done evil, to the resurrection of judgment.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30I can of myself do nothing. As I hear, I judge; and my judgment is righteous, because I don’t seek my own will, but the will of my Father who sent me.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31“If I testify about myself, my witness is not valid.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32It is another who testifies about me. I know that the testimony which he testifies about me is true.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33You have sent to John, and he has testified to the truth.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34But the testimony which I receive is not from man. However, I say these things that you may be saved.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35He was the burning and shining lamp, and you were willing to rejoice for a while in his light.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36But the testimony which I have is greater than that of John; for the works which the Father gave me to accomplish, the very works that I do, testify about me, that the Father has sent me.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37The Father himself, who sent me, has testified about me. You have neither heard his voice at any time, nor seen his form.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38You don’t have his word living in you, because you don’t believe him whom he sent.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39“You search the Scriptures, because you think that in them you have eternal life; and these are they which testify about me.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40Yet you will not come to me, that you may have life.
41Ја не примам славе од људи.
41I don’t receive glory from men.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42But I know you, that you don’t have God’s love in yourselves.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43I have come in my Father’s name, and you don’t receive me. If another comes in his own name, you will receive him.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44How can you believe, who receive glory from one another, and you don’t seek the glory that comes from the only God?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45“Don’t think that I will accuse you to the Father. There is one who accuses you, even Moses, on whom you have set your hope.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46For if you believed Moses, you would believe me; for he wrote about me.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47But if you don’t believe his writings, how will you believe my words?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.