Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1Some time later there was a feast of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2Now there is in Jerusalem near the Sheep Gate a pool with five covered colonnades, which in Hebrew is called Bethesda.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3On these walkways lay a great number of the sick, the blind, the lame, and the paralyzed.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
no verse 4 in this text
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5One man there had been an invalid for thirty-eight years.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6When Jesus saw him lying there and realized that he had spent a long time in this condition, He asked him, “Do you want to get well?”
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7“Sir,” the invalid replied, “I have no one to help me into the pool when the water is stirred. While I am on my way, someone else goes in before me.”
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8Then Jesus told him, “Get up, pick up your mat, and walk.”
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9Immediately the man was made well, and he picked up his mat and began to walk. Now this happened on the Sabbath day,
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10so the Jews said to the man who had been healed, “This is the Sabbath! It is unlawful for you to carry your mat.”
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11But he answered, “The man who made me well told me, ‘Pick up your mat and walk.’”
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12“Who is this man who told you to pick it up and walk?” they asked.
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13But the man who was healed did not know who it was, for Jesus had slipped away while the crowd was there.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Afterward, Jesus found the man at the temple and said to him, “See, you have been made well. Stop sinning, or something worse may happen to you.”
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15And the man went away and told the Jews that it was Jesus who had made him well.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16Now because Jesus was doing these things on the Sabbath, the Jews began to persecute Him.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17But Jesus answered them, “To this very day My Father is at His work, and I too am working.”
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18Because of this, the Jews tried all the harder to kill Him. Not only was He breaking the Sabbath, but He was even calling God His own Father, making Himself equal with God.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19So Jesus replied, “Truly, truly, I tell you, the Son can do nothing by Himself, unless He sees the Father doing it. For whatever the Father does, the Son also does.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20The Father loves the Son and shows Him all He does. And to your amazement, He will show Him even greater works than these.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21For just as the Father raises the dead and gives them life, so also the Son gives life to whom He wishes.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22Furthermore, the Father judges no one, but has assigned all judgment to the Son,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23so that all may honor the Son just as they honor the Father. Whoever does not honor the Son does not honor the Father who sent Him.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24Truly, truly, I tell you, whoever hears My word and believes Him who sent Me has eternal life and will not come under judgment. Indeed, he has crossed over from death to life.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Truly, truly, I tell you, the hour is coming and has now come when the dead will hear the voice of the Son of God, and those who hear will live.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26For as the Father has life in Himself, so also He has granted the Son to have life in Himself.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27And He has given Him authority to execute judgment, because He is the Son of Man.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Do not be amazed at this, for the hour is coming when all who are in their graves will hear His voice
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29and come out—those who have done good to the resurrection of life, and those who have done evil to the resurrection of judgment.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30I can do nothing by Myself; I judge only as I hear. And My judgment is just, because I do not seek My own will, but the will of Him who sent Me.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31If I testify about Myself, My testimony is not valid.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32There is another who testifies about Me, and I know that His testimony about Me is valid.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33You have sent to John, and he has testified to the truth.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34Even though I do not accept human testimony, I say these things so that you may be saved.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35John was a lamp that burned and gave light, and you were willing for a season to bask in his light.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36But I have testimony more substantial than that of John. For the works that the Father has given Me to accomplish—the very works I am doing—testify about Me that the Father has sent Me.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37And the Father who sent Me has Himself testified about Me. You have never heard His voice nor seen His form,
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38nor does His word abide in you, because you do not believe the One He sent.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39You pore over the Scriptures because you presume that by them you possess eternal life. These are the very words that testify about Me,
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40yet you refuse to come to Me to have life.
41Ја не примам славе од људи.
41I do not accept glory from men,
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42but I know you, that you do not have the love of God within you.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43I have come in My Father’s name, and you have not received Me; but if someone else comes in his own name, you will receive him.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44How can you believe if you accept glory from one another, yet do not seek the glory that comes from the only God?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45Do not think that I will accuse you before the Father. Your accuser is Moses, in whom you have put your hope.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46If you had believed Moses, you would believe Me, because he wrote about Me.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47But since you do not believe what he wrote, how will you believe what I say?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.