Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1Post tio estis festo de la Judoj, kaj Jesuo supreniris al Jerusalem.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2En Jerusalem apud la Pordego de Ŝafoj estas lageto, nomata en la Hebrea lingvo Betesda, havanta kvin portikojn.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3En tiuj kuŝis amaso da malsanuloj, blinduloj, lamuloj, velkintoj, kiuj atendis la ekmovon de la akvo;
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4ĉar anĝelo de la Eternulo malsupreniris iafoje en la lageton kaj movis la akvon; kiu ajn do unua post la movado de la akvo enpaŝis, tiu resaniĝis, tute egale, de kia malsano li suferis.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5Kaj tie estis unu viro, kiu estis tridek ok jarojn en sia malforteco.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6Kiam Jesuo vidis lin kuŝantan, kaj sciis, ke li jam de longe malsanas, li diris al li: Ĉu vi volas fariĝi sana?
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7La malsanulo respondis: Sinjoro, mi ne havas iun por enĵeti min en la lageton, kiam la akvo moviĝis; sed dum mi venas, alia paŝas malsupren antaŭ mi.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8Jesuo diris al li: Leviĝu, prenu vian liton, kaj iru.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9Kaj la viro tuj fariĝis sana, kaj prenis sian liton, kaj iris. Kaj estis la sabato en tiu tago.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10La Judoj do diris al la resanigito: Estas la sabato, kaj al vi ne konvenas porti vian liton.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11Li respondis: Tiu, kiu min sanigis, diris al mi: Prenu vian liton, kaj iru.
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12Ili demandis lin: Kiu estas tiu homo, kiu diris al vi: Prenu kaj iru?
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13Sed la resanigito ne sciis, kiu tiu estas; ĉar Jesuo jam formoviĝis pro la tiea homamaso.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Poste Jesuo trovis lin en la templo, kaj diris al li: Jen vi fariĝis sana; ne plu peku, por ke io pli malbona ne okazu al vi.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15La viro foriris, kaj diris al la Judoj, ke Jesuo estas tiu, kiu lin sanigis.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16Kaj la Judoj persekutis Jesuon pro tio, ke li tion faris en sabato.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17Sed Jesuo respondis al ili: Mia Patro ĝis nun laboras, kaj mi laboras.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18Pro tio do la Judoj des pli celis mortigi lin, pro tio, ke li ne nur malobservis la sabaton, sed ankaŭ diris, ke Dio estas lia propra Patro, kaj pretendis esti egala al Dio.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19Jesuo do respondis kaj diris al ili: Vere, vere, mi diras al vi: La Filo ne povas per si mem fari ion, krom tio, kion li vidas la Patron faranta; ĉar kion ajn Li faras, tion la Filo tiel same ankaŭ faras.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20Ĉar la Patro amas la Filon, kaj montras al li ĉion, kion Li mem faras; kaj Li montros al li farojn pli grandajn ol ĉi tio, por ke vi miru.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21Ĉar kiel la Patro levas la mortintojn kaj ilin vivigas, tiel ankaŭ la Filo vivigas tiujn, kiujn li volas.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22Ĉar la Patro juĝas neniun, sed Li donis ĉian juĝon al la Filo,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23por ke ĉiuj honoru la Filon tiel same, kiel ili honoras la Patron. Kiu ne honoras la Filon, tiu ne honoras la Patron, kiu lin sendis.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24Vere, vere, mi diras al vi: Kiu aŭskultas mian vorton, kaj kredas al Tiu, kiu min sendis, tiu havas eternan vivon kaj ne venas en juĝon, sed jam pasis de morto en vivon.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Vere, vere, mi diras al vi: Venas horo kaj jam estas, kiam la mortintoj aŭdos la voĉon de la Filo de Dio; kaj la aŭdintoj vivos.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26Ĉar kiel la Patro havas en Si mem vivon, tiel Li donis al la Filo ankaŭ, ke ĉi tiu havu en si mem vivon;
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27kaj Li donis al li la rajton fari juĝon, ĉar li estas la Filo de homo.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Ne miru pro tio; ĉar venas horo, en kiu ĉiuj, kiuj estas en la tomboj, aŭdos lian voĉon,
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29kaj eliros; la farintoj de bono, al releviĝo por vivo; sed la farintoj de malbono, al releviĝo por juĝo.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30Mi ne povas per mi mem fari ion; kiel mi aŭdas, tiel mi juĝas; kaj mia juĝo estas justa, ĉar mi celas ne mian propran volon, sed la volon de Tiu, kiu min sendis.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31Se mi atestus pri mi mem, mia atesto ne estus vera.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32Estas alia, kiu atestas pri mi; kaj mi scias, ke vera estas la atesto, kiun li atestas pri mi.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33Vi sendis al Johano, kaj li atestis pri la vero.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34Sed la atesto, kiun mi ricevas, ne estas el homo, tamen mi tion diras, por ke vi estu savitaj.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35Li estis la lampo, kiu brulas kaj lumas; kaj vi volis ĝoji kelkan tempon en lia lumo.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36Sed la atesto, kiun mi havas, estas pli granda ol la atesto de Johano; ĉar la laboroj, kiujn la Patro donis al mi por fini, tiuj samaj laboroj, kiujn mi faras, atestas pri mi, ke la Patro min sendis.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37Kaj la Patro, kiu min sendis, atestis pri mi. Vi nek aŭdis iam Lian voĉon, nek vidis Lian formon.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38Kaj vi ne havas Lian vorton restantan en vi, ĉar vi ne kredas al tiu, kiun Li sendis.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39Vi esploras la Skribojn, ĉar vi opinias, ke en ili vi havas eternan vivon; kaj ili estas tio, kio atestas pri mi;
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40kaj vi ne volas veni al mi, por havi vivon.
41Ја не примам славе од људи.
41De homoj mi ne prenas gloron.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42Sed mi vin scias, ke vi ne havas en vi la amon al Dio.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43Mi venis en la nomo de mia Patro, kaj vi min ne akceptas; se alia venos en sia propra nomo, vi lin akceptos.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44Kiel povas kredi vi, kiuj prenas gloron unu de alia, kaj la gloron, kiu venas de la sola Dio, vi ne serĉas?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45Ne pensu, ke mi akuzos vin antaŭ la Patro; ekzistas unu, kiu akuzas vin, Moseo, al kiu vi esperas.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46Ĉar se vi kredus al Moseo, vi ankaŭ kredus al mi, ĉar li skribis pri mi.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47Sed se vi ne kredas liajn skribojn, kiel vi kredos miajn vortojn?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.